NAKON 17 GODINA OD BAGERA OSTALA SAMO IGRAČKA: Evo šta danas radi BAGERISTA DŽO

protesti

Foto: printscreeen/youtube

Ljubisav Đokić (74), poznatiji kao Bagerista Džo, legenda 5. oktobra i čovek koji je sa bagerom probio kordone i došao do ulaznih vrata RTS-a, danas, 17 godina kasnije, ponovo je na ulicama, ali ovoga puta bez svoje moćne mašine.

Besparica i besposlica su ga u međuvremenu naterale da bager istopi u gvožđe i proda, ali on je sam žilaviji nego ikad, odlučan da, kako kaže, “sa mladima ovoga puta završi posao do kraja.

Ekipu “Blica” dočekao je u svom “antikomunističkom domu”. U stanu na počasnom mestu stoje bageri, igračke nalik onom petooktobarskom.

– Šta danas radi Bagerista Džo? Pati se. Uzeli su mi dve trećine od penzije i posle svega, ostaje mi 11-12.000 dinara. Ipak se ne dam. Bio sam na ulici i pre 5. oktobra 2000. godine, išao sam za onim Vukom dok nisam pocepao cipele. Odajem mu priznanje, on jeste otškrinuo vrata ka Zapadu, ali ja sam ih otvorio bez kucanja – kaže Džo.

 

[adsenseyu4]

Tog 5. oktobra seća se kao da je bilo juče.

– Sećam se dva metka koja su mi prostrujala pored uha, kao i 83 koja sam izvadio iz guma. Nisam bio bagerista, nego gazda, ali pravi vozač nije hteo da tera bager na Skupštinu, pa sam sam seo u njega. Svi su me ubeđivali da ne idem, da će da me ubiju, ali valjda je meni bilo suđeno. Dan kasnije, sve moje zasluge su na sebe preuzeli političari – krivo je Ljubisavu danas.

Otada se, ipak, malo toga promenilo.

– Moj život je posle 5. oktobra bio sve gori, valjda kao i ostalom narodu. Do sredine 90-ih imao sam svoju šljunkaru, koju su mi pokrali, a onda i uzeli korumpirani političari, da bi na Makišu zidali vikednice. Nisam uspeo da je povratim, jer nisam hteo da prodam sebe, pa sam prodao stan. Kada su mi 2014. penziju sveli na 10.000 dinara, potražio sam azil u Nemačkoj. Bio sam tamo godinu i po, sve dok Nemačka nije odlučila da se očisti od Balkanaca i primi Sirijce. Vrativši se ovde, nisam mogao da se snađem koliko je sve skupo. Paklica putera koja je u Nemačkoj 80 centi, ovde je dva evra – tamo sam za toliko uspevao da  nađem čak i dobre cipele – priča on.

Starca od 74 godine, koji je vodio revoluciju i živi od 12.000 dinara, nisu zaobišli ni izvršitelji.

– Dva meseca nisam imao struju zbog 20.000 dinara duga. Odmah su došli da je seku. Jedni mi kažu “Zaslužio si. Ti si kriv za propast Srbije!”. Ja kriv, pa je l’ ja sedim u toj vlasti, jeste li mene izabrali? Sve što sam radio, radio sam za narod i sebe, ne za političare. Drugi mi, pak, kažu “Ti ćeš da živiš kao kornjača, dok ih sve ne sahraniš”. Ja se samo smejem, jer me ova nepravda oko nas samo čini još odlučnijim i, eto, svako veče sam na protestu.

U mladima koji protestuju danas vidi energiju kakvu su pre 20 godina imali i njihovi roditelji.

– Ipak, oni su neiskusni, plašim se da ih neko ne kupi, zloupotrebi, izigra. Ali, imaju energiju, svaka im čast! Ovi mladi mogu da nastave borbu za slobodu i demokratiju, a mi stari smo tu da pružimo iskustvo.

Palata pravde i Pravni fakultet

Ako treba, i bager ćemo da nabavimo! Mada, trebala bi nam dva: jedan za Palatu pravde, drugi za Pravni fakultet – dva najveća legla kriminala i korupcije. To kad se sruši, sistem se menja – tvrdi Džo.

 

[adsenseyu1]

Beli je kulturniji od Šećeroskog

Velika je energija potrošena 90-ih bezuspešno. Već 6. oktobra sam rekao “nemojte da glasate za DOS, bolje i za Šećeroskog, nego za njih”. Ovaj Beli Preletač, on je meni kao Šećeroski, samo kulturniji. Nisu me poslušali, razočarao sam se već sutradan.

(Dnevne.rs/Izvor:Dunja Tulimirović,Blic.rs)

 

[adsenseyu2]