Maturant Ognjen Damljanović iz Užica je spasio mališana (3) iz nabujale reke, a KRIK MAJKE je čuo zbog JEDNE SREĆNE OKOLNOSTI! (INFO)

ognjen

Foto montaza: Dnevne.rs /privatna arhiva

“Dobro je da u tom trenutku muziku koju sam slušao iz telefona nisam pojačao kao što obično umem da odvrnem..

U suprotnom, ne bih čuo pozive u pomoć”, kaže za “Blic” Ognjen Damljanović, maturant Ekonomske škole iz Užica, pošto je juče iz nabujale Đetinje u centru grada spasao trogodišnje dete koje je upalo u vodu.Događaj sa umalo kobnim ishodom zbio se u subotu popodne ispod brane užičkog kupališta Plaža.

Jedna Užičanka šetala se kroz parkić pored reke i dozvolila sinu da sam priđe vodi.

Par desetina metara dalje Ognjen je u to vreme vežbao na spravama.

JOVICI NA SELU NEDOSTAJE SAMO LEPŠA POLOVINA: Devojka iz Srbije pre bi se uhvatila za visoki napon, nego za seljaka da se uda (FOTO)

– Završio sam trening i počeo da se pakujem da krenem kući. Stavio sam slušalice na uši i pustio muziku, ali uopšte ne tako glasno kao što uglavnom radim.

Jasno sam čuo krik žene i odmah skinuo slušalice – kaže junak iz Užica.Ispostavilo se da je dete upalo u Đetinju i da ga je voda odvukla pet metara od obale.

– Izuzev jednog prolaznika sa malim detetom, nije bilo nikoga ko bi mogao da spase dečaka koga su kovitlali talasi i nosili ga ka brzacima.

Bacio sam ranac i mobilni telefon i krenuo u reku. U ušima mi se mešalo panično dozivanje majke “maši rukama, pomozite” i glas starijih prolaznika koji su mi dovikivali “skači, skači”.

Bacio sam se u odelu u reku, a Đetinja koju na tom mestu leti možeš maltene da pregaziš, bila mi je preko glave.

Doplivao sam do dečaka koji je zbunjeno mahao rukama pokušavajući da ne potone, a iz koje je izašao kao heroj.

Ognjen je dečaka dovukao do obale i dodao ga majci. Dete je, kaže, tek tada briznulo u plač.

Razgovarali smo sa čovekom kome se javio BOG – evo šta ima da poruči Srbima

– Dečak koga sam spasao i majka su odmah otišli, tako da ih nisam ni upoznao. Ceo dan mi se juče vrtelo u glavi šta bi se desilo da sam pojačao muziku kao što sam navikao – rezonuje Damljanović.

Još jedna srećna okolnost bila je na strani mališana – njegov spasilac ima kakvo takvo iskustvo u reci kad plivanju vreme i mesto nije.

– Plivao sam jednom za časni krst u Užicu i to u ime Srpsko–ruskog kluba čiji sam član.Uvek su me fascinirali Rusi koje sam gledao kako se kupaju u hladnoj vodi – kaže hrabri mladić.

(Dnevne.rs /Izvor: V. Lojanica, Blic)