Vojkan Krstić, humanista, Stari Brod, muzej Foto: Privatna arhiva
“Kriomice gledam kako mi ubiše majku i mlađu braću. Svega i svačega je bilo. Mnoge devojke, gledajući zverstva, ne čekajući da im se približe ustaše, masovno su skakale u Drinu. A Drina puna leševa, među njima samo vidiš, zaplove ženske kose…”, ovo su bile reči jednog od preživelih u krvavom zločinu koji se dogodio u Starom Brodu na Drini u proleće 1942. godine. Sada, 76 godine kasnije, počinje izgradnja muzeja posvećenog žrtvama ovog stravičnog događaja koji će imati za cilj da se ne zaboravi jezivi zločin.
Oko 10.000 pripadnika Crne legije je pod komandom Jure Francetića 22. marta ubilo i u Drinu bacilo 6.000 srpskih civila. Oni su ubijali stare, silovali žene i bacali decu u reku. Za ovaj nezapamćeni zločin o kojem se pola veka ćutalo, nikada niko nije odgovarao.
Stravični zločin preživelo je svega nekoliko ljudi. Jedan od njih, Miloš Bašović, još uvek čuje udarce čizama o zemlju kad se vojska u trku približavala seljanima.
– Iz Višegrada narod krene niz Drinu, prema Starom Brodu. Uz mene su bila još tri brata i sestra. Na saonama smo vukli malo nekih stvari. Uzak put, stadosmo svi kod Puhalove njive. Tako se zove. Za nama neka vojska trči, ali mi ne znamo da su ustaše. Narod poče bežati, a oni uglas: “Ne bojte se narode, ovo je srpska i crnogorska vojska…
NOVI HARAČ ZA VOZAČE? Tehnički pregled automobila sa 1.500 skače na 5.000, a ko vozi kamion čupaće kosu s glave (CENOVNIK)
Kad su nas opkolili, poznadosmo mnoge muslimane komšije među njima. Jedan ustaša uze moju sestru od tri godine, baci je uvis. U ruci mu puška sa bajonetom, dočeka je i pravo baci u Drinu. Nasta pravo klanje naroda. Mene je negde između Miloševića i Starog Broda zajmio jedan pijani ustaša, gađajući me bajonetom. Uteknem mu nekako i šćućurim se među poubijane. Kriomice gledam kako mi ubiše majku i mlađu braću. Svega i svačega je bilo, mnoge devojke, gledajući zverstva, ne čekajući da im se približe ustaše masovno su skakale u Drinu. A Drina puna leševa, među njima samo vidiš, zaplove ženske kose… – ispričao je kasnije Miloš.
Stari Brod Foto: Privatna arhiva
U Drini je taj dan podavljeno više ljudi nego u Atlanskom okeanu 1912. kada je potonuo Titanik. Ipak, za Stari brod, za “srpski Titanik” malo ko zna, dok je ceo svet čuo za stradanje u okeanu, objasnio je književnik Matija Bećković.
A nije lako sve to znati. Ni Ristu Borovčaninu, koga talasi reke tog dana ipak nisu progutali, nije bilo lako da se seća panike koju je donela vest da neprijatelji stižu u selo.
– Narod se razleti, pokušava da skupi stoku pa da krene ka Starom Brodu, a već nas stiže ustaška konjica. Što osta naroda gore u strani i ostade, a što uhvatiše ono dole prema Drini počeše ubijati. Prigone nas, prigone Drini. Siluju žene, kolju, odsecaju ruke, noge, vade oči, bacaju malu decu uvis i dočekuju na bajonete. Bio je to jedan strašan užas i pakao.
Narod zapomaže i jauče. Ljudi sami skaču u Drinu, mlade cure posebno. Mi se oko majki grupisasmo, pokušavajući se nekako spasiti. Odjednom sam pao potrbuške među gomilu pobijenih i unakaženih. Glavni pokolj je bio negdje između 16 i 17 časova po podne. A Drina mutna, nadošla, valovita, puna leševa. Donosilo leševe i od Višegrada. To je bio neverovatan i strašan prizor… – opisao je ove jezive scene Borovčanin.
Počeli radovi na izgradnji muzeja Foto: Privatna arhiva
Zločin star skoro osam decenija, a tek je pre 10 godina u Starom Brodu podignuto je obeležje u znak sećanja na ovaj zločin. Jugoslavija je ćutala o njemu, zarad dobrosusedskih odnosa.
Osveštano je od strane mitropolita dabrobosanskog Nikolaja i vladike mileševskog Filareta. Izgrađena je i spomen kapela i zvonara, a sada je u planu izgradnja muzeja, za koji su postavljeni temelji.
Vojkan Krstić, humanista iz Beograda, kupio je potrebni materijal za izgradnju muzeja. Na svom profilu on je objavio fotografije planova u kojima se može tačno videti kako će sve izgledati.
POGLEDAJTE KAKO SU SRBI I HRVATI ZAJEDNO OTPEVALI NAJTUŽNIJU PESMU: Emocije su potpuno obuzele sve (VIDEO)
– Ovo je “Srpski Titanik” za koji retko ko zna. U proleće 1942. stradalo je 6.000 ljudi u Starom Brodu i celo mesto je zbrisano. Žene su skakale u vodu sa decom da ne bi bile zaklane, a devojke oskrvavljene. Nemački podaci potvrđuju da je tog proleća samo u jednom danu u Drinu skočilo 326 devojaka da ne bi bilo oskrvavljeno. Ovo mesto nije postojalo i skroz je zaumrelo i zaraslo, a danas zahvaljujući dobrim ljudima sagradila se spomenik kapela Stari Brod i danas su napravljeni temelji muzeja – napisao je on na društvenim mrežama.
(Dnevne.rs/Izvor: M. Antonijević, Telegraf.rs)