Žena Crnjanskog, NAJLEPŠA BEOGRAĐANKA svog vremena, do kraja života je PERSIRALA mužu (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
par
Miloš Crnjanski iz mlađih dana i Vida Ružić, Foto: Wikipedia/Zadužbina Miloša Crnjanskog/Kolaž
Malo podataka i zapisa postoji o Vidi Ružić, supruzi čuvenog pisca Miloša Crnjanskog. O njoj se zna samo ono što je sam književnik govorio i pisao o svojoj dragoj, koja je punih 50 godina bila uz njega, podržavala ga, čekala i izvinjavala se umesto njega. O njihovom životu, izgnanstvu, ljubavi i nedaćama govori predstava „Miloš, Crnjanski“ koja se večeras premijerno izvodi na Velikoj sceni Madlenianuma, a lepu Vidu igra glumica Danica Maksimović.

Ja šijem da biste Vi pisali, jedna vaša rečenica više vredi od 100 mojih lutaka“, govorila je žena velikog Miloša Crnjanskog.

Vida Ružić bila je ćerka predratnog ministra prosvete i pisca Dobre Ružića. Važila je zajednu od najlepših žena Beograda, dok je Crnjanski stalno bio okružen ženama i „bio ga je glas“ ženskaroša. Njih dvoje upoznali su se na Filozofskom fakultetu, kada je Vida pred čas istorije stavila šešir na stolicu pored sebe kako bi stavila svima do znanja da je mesto zauzeto. Crnjanski, koji je voleo da se šali, seo je baš na tu stolicu. Od tada su postali nerazdvojni.

Njihova ljubav nailazila je na brojne prepreke, Vidina porodica je bila protiv te veze. Najviše problema pravio im je devojčin stric Žarko Ružić, koji je svoju bratanicu već namenio jednom oficiru.

Kako bi stišala strasti svoje porodice, Vida iznenada odlučuje da ode za Pariz. Dok je ispraćao na stanici, Crnjanski joj je obećao da će joj pisati. Međutim, Miloš sutradan stavlja kuću u Pančevu na doboš i odlazi kod svoje voljene u Pariz. Od 1921. pa sve do književnikove smrti 1977, bili su nerazdvojni. 

Miloš Crnjanski u mladosti; Foto: Wikipedia

Crnjanski je, prema nekim navodima, ostao ženskaroš i posle ženidbe sa Vidom.  

Mnogo je voleo žene. U Londonu sam ga lično viđala na ulici sa damama, on zastane, uplaši se. A ja samo mahnem rukom, znam da će doći kući. Posle mi sve ispriča – govorila je Vida o ljubavnim izletima svog supruga.

I pored toga, Crnjanski je obožavao svoju ženu. Govori se da su njegove poslednje reči bile dokaz večne ljubavi: „Vode” i „Vido”.

 

Glumica Danica Maksimović tumači lik ove misteriozne žene, a kakva je ona bila, koliko je volela Crnjanskog i šta je sve zbog njega radila.

Uloga je potpuno drugačija od svega što sam do sada radila, oplemenila me je.Vida Ružić je bila jako posebna, 50 godina je bila uz Crnjanskog. Ona mu je bila senka, a u stvari oslonac. Pronašli smo puteve kako su Vida i Miloš živeli i prolazili kroz život i prikazali ih u predstavi – priča glumica Danica Maksimović.

Odranije je poznato, a Danica je potvrdila, da o Vidi ne postoji puno podataka, osim onoga što je Crnjanski govorio i što je napisao o njoj u svojim delima.

– Imam utisak da sam morala dosta toga da nadomestim, namaštam, da joj udahnem dušu. Ona je bila plemenita, jaka, čvrsta, postojana. Skrivala je svoja osećanja. Puno je tragedije imala u životu od svojih bližnjih, tako da je slojevita – ističe glumica.

Pripremajući se za ulogu Vide, morala je puno da radi, uči i nada se da je uspela da dočara ljubav koju je osećala za svog Crnjanskog.

Obraćala mu se sa Vi, Vi Crnjanski. To je nešto potpuno uzvišeno i drugačije od svega što srećemo na ovim našim prostorima. Drago mi je da među prvima mogu da odigram tu Vidu Ružić. Sa druge strane, postoji strah, zebnja da li će sve ispasti kako treba, da li će ljudi videti ono što smo mi videli, šta smo želeli… – nada se glumica.

Drugi svetski rat i dugi niz poratnih godina supružnici provode u emigraciji u Londonu, jer je Crnjanski bio protivnik Tita i komunističke ideologije. U Londonu je Crnjanski radio razne poslove. Bio je knjigovođa obućarske radnje Helstern na Bond stritu i raznosio je knjige firme Hačards na londonskom Pikadiliju, dok je njegova supruga šila lutke i haljine za robnu kuću Herods.

„Učila sam da šijem, baš kao i ona“ – priča Danica Maksimović kako se spremala za ulogu Vide; Foto: Milan Đakov

 

Predstava prikazuje i taj deo njihovog života.

Učila sam da šijem, baš kao i ona. Dok su bili u izgnanstvu u Londonu, Vida je znala da je taj mali prostor njen dom, da iz tog malog kruga nema kud da izađe. To je bila njena radnja, njen život, to što ga čeka da dođe, da spremi koliko ima i da mu napravi sendvič da ponese. Crnjanski je taj sendvič vraćao kući kako bi ga podelio sa svojom Vidom, jer nema drugo – govori glumica i dodaje kako takve uslove morate da zamislite.

Živeli su u tuđoj zemlji, u izganstvu, pritisnuti emigracijom i službom koja ih je stalno proveravala, dolazila bez najave, provaljivala u sobu.

Vida i Crnjanski su istrpeli toliko toga i to smo morali da prikažemo. Išli smo do detalja u ovoj predstavi. Čak sam modelirala haljinu na lutki, šila sam… To jednostavno prihvatite kao svoje i potpuno se prepustite. Morali smo da budemo autentični – ističe umetnica.

Sa druge strane, Crnjanski je bio naprasit i svesno je pravio ispade.

Crnjanski je bio jogunast, neko ko uvek prasne, lud, nije imao zadršku. Ono što je mislio, to je i govorio. Vida ga je smirivala, dobro ga je poznavala i baš zato znala je puteve kako da ga smiri. Morala je da sanira mnoge njegove ispade dok su bili 25 godina u izganstvu u Londonu, koje je on svesno pravio. Izvinjavala se, nalazila načine da sve premosti kako bi ostali živi i kako bi on radio – otkriva ona.

Danica Maksimović je sa nama podelila i jednu divnu rečenicu koju je Vida govorila svom suprugu.

 „Ja šijem da biste vi pisali, jedna vaša rečenica više vredi od 100 mojih lutaka“. Njoj je bilo važnije da on napiše jednu pravu, dobru rečenicu. Volela je da ga sluša, znala je sve njegove pesme, knjige. Bila je obrazovana žena, znala je jezike kao i on. Crnjanski je govorio latinski, grčki, španski, portugalski, engelski, francuski, ruski… Umeo je da se našali i da je pita da pogleda da li je dobro engleski napisao – govori Danica.

Kada im je bilo najteže, Vida i Miloš išli su u sećanje, sećali su se Toskane, Palerma. Glumica za kraj otkriva da je „predstava poetična ali teška“ i da se sigurno nećete pojkajati ako je pogledate.

Miloš Crnjanski i Vida Ružić venčali su se 1921. godine, a ona je do kraja života ostala njegova saputnica, „deleći sa njim radost njegove slave i gorčinu njegovog stradanja“, kako je pred smrt u svom testamentu zapisala gospođa Crnjanski. Po izbijanju rata odlazi u London, gde ostaje do 1965. godine, kada se vraća u Beograd.

Preminuo je 30. novembra 1977. godine, pošto je prestao da uzima hranu i lekove, u 84. godini života. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Deset meseci nakon njegove smrti i Vida je umrla sa njegovim stihovima na uzglavlju:

„A kad mi glas i oči dah upokoje, ti ćeš me, znam, uzeti u krilo svoje”.

Iako je u svom testamentu izrazila želju da počiva u istom grobu sa mužem Milošem,Vida je sahranjena u porodičnoj grobnici Ružića. Prema poslednjim saznanjima, njena želja još uvek nije ispunjena.

(A. Marković /Dnevno.rs)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone