TRIJUMF životne energije nad OČAJANJEM: Ovo je priča o njoj i MAGIČNOJ noći kojom je PROMENILA SVET (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

kosarka

Foto: Telegraf

Pobeda volje nad predajom. Trijumf životne energije nad očajanjem.

Ovo je priča o njenom veličanstvenom povratku košarci. Njena najlepša priča. Njeno svetlo na kraju tunela. Priča o devojci u čijem vokabularu ne postoje reči “odustati”, “stati”, “pasti”. Ne postoje reči “ja neću, ja ne mogu”. Tako mlada, a već tako hrabra. Uporna do fanatizma, istrajna kao mrav. Odbila je da se preda! Pala je bolno, amputiran joj je deo noge, ali je ustala odlučno, krenula da korača dalje.

Korača?! Ona trči, ona igra, ona postiže poene! Kada vam bude teško nekada, setite se Nataše Kovačević.

Bio sam jedan od stotinak svedoka Natašinog “kambeka”. Moram priznati da nisam neko ko željno čeka da gleda utakmice ženske košarke, ali sreda veče u “Basketlendu” je bilo nešto mnogo više od košarke i od sporta. Bila je to specijalna životna lekcija upakovana u 40 minuta, za neupućene, obične jurnjave za loptom.

Foto: Telegraf

Gledati čaroban osmeh devojke koja se pre samo dve godine, u agoniji, koprcala među limarijom smrskanog autobusa u borbi za život, kako sada sa elanom i željom do neba ponovo radi ono što voli, igra, trči, takmiči se, verujte, je prizor od koga gubite čvrstinu u kolenima. Tera srce da zaigra.

Natašin prvi izlazak na zagrevanje već je otklonio parče zebnje koje se pojavilo kod najosetljivijih, da možda, ipak, neće uspeti da potrči kao i njene saigračice, da će pokleknuti, da proteza neće izdržati. Ta bojazan je nestala istog trenutka kada je Nataša, uz buran aplauz iz kog su vrcale emocije, istrčala na teren i krenula da se zagreva.

Foto: Telegraf

Verovatno ni sama još nije svesna, niti će još neko vreme biti svesna činjenice da je to bilo njeno najvažnije zagrevanje pred neku utakmicu u životu. Da je to bio trenutak koji će obeležiti njenu karijeru više nego horor na mađarskom autoputu. Koliko je samo ponosa i sreće bilo kod njenih roditelja, kod brata, koji su je bodrili sa tribina. Stigla je i Zorana Arunović da je bodri, Dejan Tomašević.

Kako će se kretati sa protezom? Da li će moći da isprati saigračice? Da li će uopšte igrati ili će je trener, tek onako, uvesti da se samo upiše? – mogao sam da čujem pitanja koja su stizala jedno drugo dok je utakmica već trajala dobrih pet minuta.

Ljudi kao da ni tada nisu verovali da im se “čudo” dešava pravo pred nosem. To čudo se desilo – trener je pozvao Natašu. Bio je to teško opisiv trenutak koji me je naterao da se osetim privilegovanim što sam živi svedok, neću preterati ako kažem, košarkaške istorije. Jer, prvi put je igračica sa veštačkim pomagalom na nozi igrala prvenstveni meč.

Vidi ti ovo, pa nju uopšte ne štede. Protivnice je tuku? – čudio se stariji gospodin red iza mene, verujući valjda da će Nataša biti zaštićena zbog njenog hendikepa, da će dobiti makar mali popust kod protivnica. Imala je, ali samo pre meča, kada su joj Nišlijke darovale loptu i cveće, ali su je na terenu, pod košem, žestoko odgurivale prilikom svakog duela, lupale joj “sekirice”.

Foto: Telegraf

Odlično se kreće, trči bez problema, skače! – oduševljeni su bili gledaoci koji su u prvim Natašinim minutama na terenu upijali svaki njen pokret, svaki šut. Svaku njenu reakciju.

A, tek kada je postigla poen… Skočili su svi kao opareni! Oduševljenje navijača u tom trenutku bilo je srazmerno onom kada se slavi gol u derbiju. Ruka joj nije zadrhtala kod prvog bacanja, kod drugog i trećeg jeste, ali koga to uopšte zanima. To je sada najmanje važno. O Natašinoj statistici neki drugi put. biće povoda, u to ne sumnjamu.

Prvi poen Nataše Kovačević @nacika7, devojke koja ne zna za granice… #natasakovacevic #telegraf #telegrafsport

A video posted by Telegraf Sport (@telegrafsport) on

Na kraju večeri za nezaborav, crveni tepih čekao je heroinu. Tridesetak reportera, novinara, tiskalo se oko Nataše da čuju njene reči, da čuju šta joj leži na srcu posle najvažnije bitke koju je dobila.

Samo treba dovoljno želeti i uspećete u svemu – sa osmehom od “uva do uva”, poentirala je devojka lavica.

Foto: Telegraf

Ne budite škrti na rečima. Pošaljite najlelpšu poruku Nataši u komentarima ispod teksta. Vredi…

(M. B /Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone