STRAVA I UŽAS U NIŠU: Ženu ujeo PACOV dok je spavala u rođenoj kući! (UZNEMIRUJUĆI FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
ujed
Foto: Južne vesti
– Ujedi pacova ipak nisu retkost. Nisu svakodnevni kao što su ozlede od pasa ili mačaka, ali nam se javi 10 do 15 slučajeva u toku godine – kaže načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Niš dr Zoran Veličković

Dok je spavala u svojoj kući u Voždovoj ulici, u samom centru grada, Nišlijku je za lice ujeo pacov, jedan od desetine onih koji su se pojavili po komšiluku, najverovatnije iz susednog dvorišta, u kom niko ne živi.

Prema rečima njenog sina, ona je doživela veliki stres i sada spava sa otvorenim vratima i upaljenim svetlom. U uslovima sa najezdom pacova je, kaže, teško živeti, jer hranu ne smeju da ostave izvan frižidera, a u vreme slava bili su prinuđeni da osim svojih koriste i komšijske frižidere. 

– Ostajemo bespomoćni. Postavljamo mamce u svojim kućama, komšija je pohvatao na desetine pacova, ali dolaze iznova i iznova. Dnevno uhvatimo bar dva i to u samom centru – priča sin povređene Nišlijke koji ne želi da objavimo njegovo ime.

Obratio se Komunalnoj inspekciji iz koje je dobio odgovor da su za deratizaciju na privatnoj imovini zaduženi sami vlasnici.

Foto: Profimedia/imageBROKER

– To precizno definiše Odluka o komunalnom redu, o tome se staraju vlasnici. Ali, ako govorimo o dvorištu u kom vlasnik ne živi, s obzirom da je reč o privatnoj imovini, ulazak bi pretpostavljao sudsku dozvolu. Ako postoji pretnja po zdravlje stanovništa, trebalo bi da reaguju Sanitarna inspekcija ili oni koji se bave zaštitom životne sredine – kaže načelnik Uprave Gradske opštine Medijana Saša Markišić.

Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti za sistemsku deratizaciju su zadužene lokalne samouprave.

Kako saznajemo u gradskoj Upravi za komunalne delatnosti, u Nišu su programom deratizacije obuhvaćene školske i predškolske ustanove, javni objekti, parkovske površine, groblja, priobalja reka i pijace. U Nišu je sprovode ekipe Doma zdravlja ili Instituta za javno zdravlje.

U okviru deratizacije koju sprovodi Grad, radi se i tretman porodičnih objekata za kolektivno stanovanje i nekih privatnih kuća koje imaju podrum, pogotovo onih koje su u prigradskim naseljima. U privatna dvorišta bez pristanka ili poziva vlasnika ekipe ne ulaze.

Prema rečima zaposlenih u Institutu za javno zdravlje u Nišu, ujedi pacova nisu retkost u Nišu ilekarima ove zdravstvene ustanove javi se 10 do 15 pacijenata godišnje sa ovim problemom, uglavnom u jesen.

– Glodari s jeseni dolaze s polja – tada su bliži ljudima, a plašeći se za svoj život postaju agresivni– objašnjava načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Niš dr Zoran Veličković.

On dodaje da ovi glodari mogu da budu nosioci preko 30 različitih uzročnika zaraznih bolesti jer oni putem stolice i mokraće izbacuju različite mikroorganizme.

Foto: Wikipedia/Edal Anton Lefterov

Pacijenti moraju da se jave lekaru da bi primili zaštitu. Što se tiče besnila, nije zabeležen nijedan takav slučaj. nisu prenosioci virusa besnila. Ujedi ipak nisu retkost, nisu svakodnevni kao što su ozlede od pasa ili mačaka, ali nam se javi 10 do 15 slučajeva u toku godine – kaže dr Veličković.

Do takve situacije, kaže, dovodimo sami svojom nepažnjom jer “smeće bacamo gde stignemo, kesa je manje van kontejnera nego u njemu, a kante su često polomljene”.

Dodaje da se nije lako boriti protiv pacova jer jedan par ovih glodara, čija se ženka koti više puta godišnje, samo za godinu dana da oko 1.000 potomaka.

(Juznevesti.com)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone