SRBIJA IDEALNA ZA UZGOJ OVOG VOĆA: Godišnje od hektara možete da zaradite i do 20.000 evra!

drvo
Foto: Dnevne.rs/Pixabay
Naša zemlja ima odlične uslove za proizvodnju oraha i u prvih je 15 proizvođača na svetu. Ipak, mi to voće uvozimo, a mnogi propuštaju šansu za vrlo unosan biznis.

Slično je i sa lešnicima, koji bi se takođe mogli gajiti masovnije, a čija je proizvodnja trenutno toliko mala da se radi o svega 1.000 hektara zasada leske, biljke koja rađa lešnik. To znači da čak 90 odsto potrebnih lešnika uvozimo.

Godišnje se u Srbiji proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agroekološke uslove za proizvodnju tog voća.

Rade Miletić, naučni savetnik Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže da je u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima, orah bio zasađen na skoro 4.800 hektara.

“Između dva rata Srbija je bila izvoznik oraha. Danas smo više uvoznici. Dugo se radila proizvodnja sa stablima slabog kvaliteta i neodgovarajuće rodnosti i nismo mogli da održimo nivo prozivodnje”, kaže Miletić.

BRUTALNO PRETUČEN KONTROLOR BUS PLUSA: Od zadobijenih udaraca pao na beton i krv je šiknula iz glave (INFO)

Međutim, danas su nam dostupne moderne sorte visoke rodnosti, a glavni razlog zašto nemamo više proizvođača je dug period čekanja da se investicija isplati.

“Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu potrebno je čekati deset godina”, navodi Miletić.

Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 evra po hektaru zasada.

Miletić kaže da je slična situacija i sa lešnikom, koji počinje da rađa ranije, ali zahteva više rada, kao i mehanizacije, a potrebno je i navodnjavanje što nije slučaj sa orahom.

“Orah je jednostavniji i zahteva manje ljudskog rada. Tokom vegetacije sa leskom ima više posla. Treba uklanjati izdanke, a berba mora da bude mašinska, jer su plodovi sitni”, kaže Miletić i dodaje da se sa lešnikom visok prinos može očekivati već u petoj ili šestoj godini, a on se duplira ukoliko su biljke navodnjavane.

Kolika kazna preti dobrovoljnom davaocu krvi zbog koga je pacijentkinja zaražena virusom HIV-a?

Za početno ulaganje kod obe biljke potrebno je po nekoliko hiljada evra, ukoliko plaćate samo pripremu zemljišta i sadnice. Uzgoj ovih vrsti voća uglavnom dolazi kao posao “sa strane” koji se obavlja uz redovno zaposlenje.

“ILI ĆEMO SE POMIRITI, ILI ĆEŠ UMRETI”: Jezivi detalji porodičnog nasilja u Kumodražu

“Dugo čekanje mnoge odvraća. Krenu pa zaborave da su zasadili, a Srbija ima silne zapuštene površine koje su Bogom dane za gajenje oraha. Orah se sadi za unuke, za generacije koje rastu, pošto je vek eksploatacije jednog stabla čak 60 godina”, naglašava Miletić.

(Dnevne.rs/Kurir.rs/Izvor: M.S,Blic)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*