SPC i njeni vernici danas obeležavaju početak Gospojinskog posta: Domaćice, evo šta bi OBAVEZNO trebalo staviti u jelo! (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

post

Velika Gospojina za koju je vezan ovaj post je crkveni praznik upisan crvenim slovima, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se vaznela na nebo i svoj duh predala Spasitelju

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju početak Gospojinskog posta koji traje do 27. avgusta.

Reč je o najkraćem, dvonedeljnom i najmlađem, ali veoma strogom postu ispred kojeg po strogosti prednjači samo Vaskršnji. Uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice,Majke Božije, koja je vreme pre upokojenja provela u stalnom postu i molitvi.

Post je izuzetno strog – svih dana se posti na vodi osim nedeljom kada su dozvoljeni ulje i vino. U vreme ovog posta pada veliki praznik Preobraženje Gospodnje i tog dana jede se riba bez obzira u koji dan pada praznik.

Gospojinski post je utvrđen na Carigradskom saboru 1166. i jedan je od četiri višednevna posta pored Vaskršnjeg, koji se još naziva Velikim ili Časnim, Božićnog i Petrovdanskog (Post svetih apostola). Cilj posta nije samo uzdržavanje od hrane nego i od loših misli i zlih dela. U vreme posta vernici se više okreću Bogu, a sveštenici podsećaju da hrišćanski treba živeti svakog dana a ne samo u vreme posta.

Foto: Marko Todorović

Gospojinski post prethodi velikom prazniku Uspeniju presvete Bogorodice, u narodu poznatijem kao Velika Gospojina koji se obeležava 28. avgusta. Ovaj veliki crkveni praznik upisan je crvenim slovima, a obeležava se u znak sećanja na smrt Bogorodice i dan kada se vaznela na nebo i svoj duh predala Spasitelju.

Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.

Vreme između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, imaju lekovito dejstvo.

Foto-ilustracija: Foter.com / Adrian Midgley

Prema narodnom verovanju, svi običaji na današnji dan vezuju se za vodu i bosiljak za koji se veruje da je božja biljka. Stoga, domaćice, danas u jelo obavezno stavite malo bosiljka koja ima zaštitno dejstvo.

Sveti Jovan Zlatousti piše: “Kažeš da postiš. Uveri me to u svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš s neprijateljima svojim izmiri se sa njima. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje”.

SPC i njeni vernici danas prema crkvenom kalendaru obeležavaju sećanje ne na jednog nego na čak 7 sedam svetitelja i mučenika – braću Makaveji.
Braća Avim, Antonin, Gurije, Eleazar, Evsevon, Adim i Markel, njihova majka Solomona, i njihov učitelj Eleazar postradali su mučenički u drugom veku pre Hrista jer su odbili da se poklone grčkom bogu Zevsu.

(Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone