Senzacionalno: Pronalazač iz Bora napravio mašinu za pravljenje briketa od ugljene prašine!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
cumur
Metalostrugar iz Bora, preduzetnik i pronalazač, Jovan Stojanović, osmislio je i napravio prototip mašine za briketiranje koja, osim od piljevine, može da u brikete prerađuje ugljenu prašinu, bio materijal i ostatke ćumura.

Zahvaljujući drugačijoj konstrukciji od hidrauličkih mašina koje mogu da se nađu na tržištu, briketi koji mogu da se izrade imaju veću gustinu i bolje karakteristike.

„Najveći problem su bili alati koji se koriste za briketiranje. Uspeo sam da rešim taj problem i kod ove mašine nema promene alata, niti bilo kakvih drugih modifikacija. Samo podešavanjem temperature i vlažnosti materijala od koga se izraduju briketi dobijaju se proizvodi“, kaže Stojanović za Tanjug.

S obzirom na to da se stalno prica o alternativnim izvorima energije, kada je kreirao mašinu cilj mu je bio da se kao gorivo iskoriste materijali koji su do sada bacani, pre svega bio masa, ostaci od kukuruza, suncokreta ili pšenice, koja se sada na njivama zaorava ili spaljuje.

Briketi zbog velike kalorične vrednosti i temperature nisu pogodni za klasicne šporete, ali se, objašnjava on, mogu odlično koristiti u kotlovima, kaminima i pećima.
Sagovornik Tanjuga dodaje da bi takva briketirnica bila izuzetno korisna u selima gde bi stanovnici od ostataka poljoprivrednih proizvoda mogli da dobiju kvalitetan ogrev, a velike uštede bi mogle da se ostvare i u toplanama i pogonima koji koriste ugalj.

Kada je napravio prve brikete od ugljene prašine ni sam nije znao kakvi će efekti biti. Iznenadujuće je da čak i kada potpuno izgore i ohlade se ostaci ovih briketa kada se vrate u žar ponovo počinju da greju.

„U svakom rudniku imate tone ugljene prašine koja se baca, neupotrebljiva je. Jedno od rešenja je da se iskoristi ova mašina i od ugljene prašine napravi dobro gorivo“, kaže Stojanović.

Kao primer navodi da borska Toplana koristi ugalj, a sa prašinom ništa ne može da uradi, pa bi ova mašina bila rešenje za uštedu i kod njih ili u preduzeću „Zagrade“, koje posluje u okviru RTB-a Bor, gde je slična situacija.

„Očekujem i neke poteze lokalne samouprave i kombinata bakra kako bi ova mašina našla pravu primenu“, naglašava on.

Ovo nije jedina inovacija koju je Stojanovic osmislio. Napravio je i masinu za izradu peleta od drveta, ćumura i bio mase, a još 2003. godine patentirao je mašinu za hladno ceđenje ulja iz semena lana, suncokreta i grožđa i prvaljenje bio dizela od uljane repice.

„Njena prednost je što svako može da je priušti i bar za svoje potrebe pravi bio dizel, koji je najčistije i najekonomičnije gorivo. Ne mora da se koristi za hladno ceđenje ulja koje je za ljudsku ishranu“.

Stojanović ističe da je dovoljno da u selu postoji jedna mašina na mestu gde bi ljudi mogli da donesu svoj materijal da im se od njega napravi bio dizel i dodaje da je „očigledno koliko bi tu novih radnih mesta moglo da se otvori“.

 

(Dnevne.rs /Tanjug)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone