PUKOVNIK ŽIVOTA ĐURIĆ: Nije hteo živ u ruke neprijatelju, već je sa svojom avionom otišao u VEČNU SLAVU (VIDEO)

pilot
Foto: Printscreen/youtube
Potpukovnik, pilot Života Đurić još jedan je srpski heroj koji se upisao u večnost svojom herojskom pogibijom u borbi protiv terorista OVK na Kosovu i Metohiji marta 1999. godine.

U rano proleće 1999, tačnije 25. marta 1999. godine, pripadnici OVK ostali su u šoku kada su na nebu ugledali jurišnike J -22 Orao koji su njihove prethodno dobro osmotrene baze i skladišta naoružanja zasule bombe.

Teroristi OVK bili su zatečeni kako VJ može da dejstvuje po njima iz vazduha, a da nema NATO lovaca da ih obori.Malo ko je kasnije znao da su pripadnici RV i PVO VJ obavili čak 36 borbenih letova nad Kosovom i Metohijom od ukupno 248 izvedenih.

Borbene letove su u većini izveli pripadnici 98. lovačko-bombarderskog avijacijskog puka (98. lbap) sa aerodroma Lađevci kod Kraljeva.

 

Prvu noć NATO bombarderi nisu uspeli da pogode pistu, što je dalo mogućnost da piloti 90 lap rano ujutro 25.marta 1999 polete u akciju bombardovanja komadi, kampova za obuku i skladišta OVK.

Piloti orlova su leteli brišućim letom pri brzini od 800 kilometara na čas prateći konfiguraciju terena. radio veza zbog tajnosti ta koristila se samo u krajnjoj nuždi ili ako je oficir za vezu procenio da napad može da ugrozi naše jedinice.

Grupu od dva ili četiri orla obično je predvodila dvoseda verzija ove letelice, na drugom sedištu sedeo je navigator čiji je zadatak bio da avione precizno dovede do ciljeva.

Letovi, koji su predstavljali veliko fizičko naprezanje za pilote, trajali su oko pola sata, pa čak i 50 minuta kada su bili u pitanju najudaljeniji položaji OVK prema Albaniji.

Među pilotima koji su tog 25.marta poleteli u bombardovanje bio je i potpukovnik Života Đurić komandant eskadrile.

Dok je preletao Glogovac otkrio je bazu OVK, komandno mesto i skladište municije na koje je bacio dve bombe i uništio ga.

Pilot Slobodan Dimovski, Životin drug iz generacije, „klasić“, koji ga je tada pratio na zadatku, ispričao je:

– Leteli smo iznad ispresecanog terena, u uslovima otežane navigacije na samo pedesetak metara relativne visine. Sunce je bilo na zalasku. Planine na granici s Albanijom već su pravile senke.

Đurić je već izvršio dejstvo, bio je u manevru na gore kada je pogođen. Video sam da je pao na položaj terorista, koji su imali podršku NATO avijacije iz vazduha – rekao je Dimovski.

Po oceni i pretpostavci pilota iz Đurićeve eskadrile, kada nije mogao da izvuče avion, komandant Đurić nije želeo živ teroristima u ruke, već se zajedno sa avionom obrušio na neprijatelja.

– Dva dana se vodio kao nestao – ispričala je njegova supruga Biljana novinarima kasnije.

Potpukovnik Đurić je posmrtno odlikovan i unapređen u čin pukovnika. Života Đurić sahranjen je u rodnom Paraćinu.

 

Posle nedelju dana od pogibije pilota Đurića više nije bilo potrebe za angažovanjem jurišne avijacije, jer s u njihovi napadi potpuno dezorganizovali teroriste. Takođe piloti 98. lovačko bombarderskog puka nikada u nijednoj akciji nisu dejstvovali po civilnim objektima, niti prouzrokovali smrt civila.

Posle pogibija pukovnika Živote Đurića nijedan pilot koji je učestvovao u akciji napada na teroriste nije ranjen niti je poginuo.

(Dnevne.rs/Balkanspress.com/Izvor:Kurir / Politika / Wikipedija)

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*