Ovo je priča zbog koje je Srbija ‘POCRVENELA': Ovaj deka nema 200 dinara, ali njegov ponos i dostojanstvo su NEMERLJIVI

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
deda
Foto: pixabay /dnevne.rs
Nakon bake koja je rastužila i razbesnela Srbiju, čovek po imenu Marko Ekmedžić je ispričao još jednu priču o bedi od koje zastaje knedla u grlu. Ovoga puta, u pitanju je jedan deka, a mi vam priču prenosimo u celosti.

Odem juče u prodavnicu. Ispred mene, neki starac od preko 80 godina. Dva paradajza, tikvica, kilo brašna, kilo šećera i poneka sitnica. Ništa luksuzno, ništa previše vredno ili samo za sladokusce.

Kasirka sve izračuna, račun oko 1200 dinara.

Starac izvrne ceo novčanik, sa sve par metalnih novčića. Kasirka prebroji i dođe na skoro 1000 dinara. Nije dovoljno. Pita starca da li da nešto ostavi sa strane, dok on donese ostatak novca, ili da odbije nešto sa računa. On joj kaže da ne ostavlja ništa, jer on i baba ionako više nemaju novca kod kuće, nego neka skine nešto. Odguruje rukom, nesigurno, ona dva paradajza i tikvicu i pita šta još od svojih skromnih potreba da ostavi.

Ja dajem kasirki 200 dinara i kažem da vrati gospodinu u kesu njegove namirnice.Starac još prebira po džepovima, u nadi da će naći neki zagubljeni dinar. Vraća pogled i kaže „Nemam stvarno ništa više u džepu, uzmite nešto od toga što sam hteo da kupim“.

Kasirka mu kaže da sam ja dodao onoliko koliko je nedostajalo.

Starac me pogleda, zbunjeno, a onda obori pogled i kaže, „A šta ja sad da radim?“

„Ništa“, ja mu odgovaram, „Uzmite Vaš bakaluk i idite kući, sve je u redu.“

„Ali, meni se ovo nije nikada desilo“, kaže starac, i dalje zbunjen. „Stvarno ne znam šta da radim?“ i gleda zbunjeno u kasirku.

„Pa eto, ima još dobrih ljudi“, kaže kasirka, a i ona obara pogled.

„Dajte mi makar Vaš broj telefona i adresu, pa ću Vam doneti 200 dinara, kad budem imao“, kaže deda.

Taman posla, sve ste Vi to odradili i zaradili još pre mnogo godina„, pokušavam da uz osmeh razbijem njegovu muku.

„Ali meni se stvarno ovo nije nikada desilo, da mi neko toliko pomogne…“ kaže starac ipočinje da se trese i plače u svojoj bedi, kao da sam mu dao grumen zlata a ne zgužvanu novčanicu. Kasirka mu pakuje ostatak stvari u kese, a i njoj je teško. Ona radi verovatno za 25 ili 30’000 i zna sigurno i sama šta znači nemati.

„Dođite makar na kafu, ja moram da Vam se odužim“, jeca starac.

„Ne morate Vi ništa, osim da se smirite i odete kući, spremite ručak i odmarate“, pokušavam da ga uz osmeh nekako smirim.

Pruža mi ruku, „Kako se Vi zovete?“. „Marko“, odgovaram. „Ja sam Milan i pamtiću Vas dok sam živ.“

Pa jeb*m ti ja i tu zemlju koje su ljude, starce koji su preko leđa preturili i onaj veliki rat i čitav život, dovele do toga da se, ne samo zaplaču za 200 dinara, nego da tih jebenih 200 dinara uopšte nemaju.

(Dnevno.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • Ljubisha Pravoslavnic

    E Sbijo,Srbijo ,ima li te ,ili te zaüad vec odavno progutao,moja Srbijo !?

  • hasnija javoras

    Hvala gospodinu sto prepozna nasu stvarnost i mi u BiH dijelimo istu sudbinu pa dokle da se tepi dok politika propagira vjersku podjeljenost naroda a to im je paravan iza koga kradu i zaduzuju vlastiti narod ,narod sve vise pada na dno iz kojeg se necemo izvaditi ako nastavimo samo pasivno posmatrati.

  • Rado Kovacevic

    Zbog te nebrige jednih o drugima i zbog te nemastine gubimo i ono malo ponosa sto imamo .BOGATI se BOGATE,a sirotinja gladuje.Markov primer treba slediti svaka mu cast.Postali smo pravi primer one stare SIT GLADNOM NEVERUJE.Makar reci DOBAR DAN to je nesto najlakse,a nekom mnogo znaci.

  • jugosloveka

    U lepoj Jugoslaviji nije bilo toga mi smo krivi sto smo pustili druge da nam urade ovo sto sad gledamo . Nije ova vlast sad kriva nije Srbija kriva kriva je DEMOKRATIJA I LOPOVI DEMOKRATSKI STO SU SVE POKRALI I PRODALI !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!