NOVI ZAKON O STANOVANJU: Od sledeće godine u zgradama ništa više neće biti isto (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Foto: Dnevne.rs/pixabay
Foto: Dnevne.rs/pixabay
Svaka zgrada će od sledeće godine imati svog upravnika, svi stanari moraće da plaćaju održavanje, a stanodavci neće moći da izbegnu porez na iznajmljivanje stana.

To su ključne tri novine od deset najznačajnijih novina Predloga zakona o stanovanju koji bi trebalo da bude usvojen u Skupštini do kraja decembra.

1. Upravnik zgrade

Po novom zakonu posao upravnika neće biti plaćen ukoliko ga stanari sami izaberu među sobom. S tim što stanari imaju mogućnost da angažuju i profesionalnog upravnika van zgrade kojeg će plaćati po stanu od 200 do 350 dinara mesečno.

2. Prinudni upravnik

Ukoliko stanari ne mogu da se organizuju i izaberu upravnika među sobom ili angažuju profesionalca sa strane opština će u zgradi uvesti prinudnu upravu i angažovati profesionalnog upravnika s liste koju će voditi Privredna komora Srbije. Njega će plaćati stanari dok ne izaberu među sobom upravnika.

4. Upravnik zgrade = menadžer

Upravnici zgrada će imati sličnu funkciju kao dosadašnji predsednici skupštine stanara samo sa naglašenom menadžerskom ulogom. Upravnik je taj koji treba da obavesti nadležne organe da obave neku hitnu intervenciju ukoliko je potrebna, da vodi računa o olucima, zaključi ugovor u ime stanara sa javnim preduzećima, odnosno zastupa zajednicu stanara u svim pravnim poslovima.

5. Podaci o podstanarima

Na osnovu novog zakona, stanodavci će morati podatke o zakupcima da dostave upravniku zgrade, što znači da neće više moći da izbegnu plaćanje poreza na iznajmljivanje stana.

6. Stanari odgovaraju za štetu

Mnoge zgrade trenutno nemaju ni skupštinu stanara, a kamoli predsednika pa se ne zna ko je odgovoran za štetu koja nastane zbog neadekvatnog održavanja višespratnice. Novim zakonom će stanari sami brinuti o spoljašnjem i unutrašnjem uređenju zgrada. Zgrade ne smeju da ugrožavaju treća lica, niti imovinu trećih lica. Ukoliko dođe do štete nastale neadekvatnim održavanjem zgrade, odgovaraju svi stanari.

7. Izvršitelji naplaćuju kazne

Ukoliko neko od stanara ne bude želeo da plaća naknadu za održavanje zgrade, upravnik će imati pravo da dokaze o neplaćenoj naknadi podnese privatnim izvršiteljima. Kazne za neplaćanje održavanja zgrade iznosiće od 5.000 do 50.000 dinara.

8. Bez zaštićenih stanara

Novi zakon trebalo bi konačno posle 70 godina da reši pitanje zaštićenih stanara. Reč je o građanima koji su ostali da žive u stanovima i nakon što su denacionalizacijom ti stanovi pripali drugim vlasnicima. Stanovi u kojima trenutno žive zaštićeni građani biće vraćeni pravim vlasnicima. Zaštićeni stanari biće preseljeni u stanove u javnoj svojini i imaće mogućnost otkupa tih stanova kao i svi drugi tokom devedesetih godina.

9. Registar o zgradama

Jedinstvenu evidencija podataka o stambenim zajednicama vodiće Agencija za privredne registre i biće javno dostupna na internet strani agencije. Rok za formiranje registra svih stambenih zgrada u Srbiji je 12 meseci.

10. Hitni radovi

Predviđeno je da se u javnom interesu vrše radovi hitnih intervencija na stambenim zgradama, stambeno-poslovnim zgradama, poslovnim zgradama, zgradama javne namene ili zgradama kulturnim dobrima, u slučaju kada nadležni subjekt nije izvršio potrebne radove, a neizvođenjem radova mogle bi da nastanu štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti. Navedene radove na održavanju zgrade preuzima jedinica lokalne samouprave.

(Dnevne.rs /Izvor:Marko Tašković,Blic.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone