Komšije su ga gađale jajima, a on je NAPRAVIO RAJ NA BANOVOM BRDU (FOTO) (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

fontana

Sve je počelo onog trenutka kada je Miroslav izašao iz bioskopa fasciniran filmskim ostvarenjem „Avatar“
U isto vreme razočaran izgledom i stanjem jedne male, nekada zelene površine u svom životnom okruženju, koja je godinama uništavana i devastirana, a na samom kraju pretvorena u smetlište, wc na otvorenom i omiljeno okupljalište lokalnih narkomana.

– To jedno malecko parče nekada zapuštenog i devastiranog životnog okruženja, koje sam uz pomoć moje kćerkice i dečice iz komšiluka pretvorio u nešto što oni nazivaju „svojoĆm botaničkom baštom.

Proleće, 2015.

Posted by Anastasia Mlinar on петак 12. јун 2015.

Nalazi se na Banovom brdu, u neposrednoj blizini Košutnjaka, tačnije u Trebevićkoj ulici, u Beogradu – počinje Miroslav Mlinar priču o nesvakidašnjem podvigu kojim je ulepšao detinjstvo svojoj i komšijskoj deci.

nesvakidašnjem podvigu kojim je ulepšao detinjstvo svojoj i komšijskoj deci.

Iste večeri je započeo nešto u šta gotovo niko iz aktuelnog okruženja nije verovao.

– Ne zameram im jer znam da nisu verovali iz prostog razloga što prevashodno nisu videli ono što sam ja imao u svojim ludim mislima i zato što im je bilo lakše i jednostavnije da, godinama unazad, kolektivno zatvaraju oči pred onim što se u istom tom prostoru događalo, nego da me makar i saslušaju. Ne zameram im ni to što su neki od njih kao dežurne tužibabe i dušebrižnici svakodnevno pozivali sve vidove policije i sve moguće inspekcije. Tvrdili su da „uništavam zeleni park, da pravim kafić, da potkopavam temelje zgrade i da ih dovodim u životnu opasnost…

Dečicu koja su gotovo svakodnevno slobodno vreme provodila zajedno sa mnom u tom „rušilačkom pohodu“, gađali su trulim paradajzom, pokvarenim jajima, posipali hladnom vodom i svim i svačim… uglavnom oni koji svoju decu nisu imali. Ovde ću sada da stanem jer, poznajući samog sebe, moram da napišem sve, baš sve, toliko ružno i primitivno, da ružnije i neljudskije ne može biti, a onda ću u svima vama izazvati i pobuditi ono što ne želim. Zato, “Ćuti Miroslave i ne kak… ! – priča Miroslav.

I zasukali su rukave, a trud se isplatio.

„Stvorili smo jedan naš mali čudni Svet prirode i preneli u njega delić flore i faune, sa gotovo svim elementima koji tu prirodu sačinjavaju, uključujući i mikro klimu. Mi smo ga izgradili i poklonili svima, baš svima, samim tim i vi ste uvek dobrodošli u naš mali čudni Svet, u Svet Avatara, u kome se od prvoga dana nalaze gotovo sve naše komšije, uključujući i sve „dežurne tužibaba i dušebrižnike.“

Baštu smo počeli da radimo 2012. godine, grubi radovi trajali su dva meseca, a nakon toga je usledilo pripremanje zemljišta i postavljanje trave u busenu, paralelno sa tim sadio sam prvo manje, a nakon toga i veće rastinje, koje sam nastojao da prilagodim i uskladim sa već dva postojećia i dominantna drveta, to su jedna novogodišnja jelka, koju sam sa busenom zasadio pre 24 godine, nešto nakon što smo se uselili u zgradu i jedna  stara smokva koju sam zasadio pre 23 godine, tačnije onog dana kada sam sa svojom familijom otišao da živim u Australiju, u kojoj smo ostali 11 godina.“

Trenutno u našoj maloj bašti imamo preko 130 vrsta biljaka, uglavnom su sve označene malim tablama, na kojima se nalaze njihova imena, tako da bi dečica znala o kojim biljkama i drveću se radi. Imamo i nekoliko egzotičnih prmeraka, kao što je već spomenuta primorska smokva, zatim zimska magnolija, viburnum, španske azaleje, bambus, japanski javor, pinus, kivi, bogumilu, pet vrsta klementisa, tridesetak bonsai formi, zatim su tu lavanda, smilje, ruzmarin, žalfija, jagorčevina, kukurek, nana, majčina dušica, origano, medovina i mnoge druge vrste.“

Na kraju, napravili su i veliki kavez za sve njihove kućne ljubimce, da bi preko noći i za vreme zime imali udoban i bezbedan smeštaj, a iznad toga se nalazi i kućica za decu, nešto nalik kućici na drvetu.

„Dečica je nazivaju „Baza“ i ona je njihovo omiljeno sastajalište i skorvište od svega i svačega, gde čak ponekad rade i domaće zadatke. Napravili smo i deo za vežbanje, sa svim neophodnim spravama za jednu mini teretanu, kao i deo za penzionere, gde oni igraju šah i ostale društvene igre, a postavili smo i pet parkovskih klupa za odmor i relaksaciju. Da ne bude neke zabune, ni od koga nismo dobili nikakav novac, sve smo uradili sami ja i dečica, uložili smo mnogo vremena, truda, emergije i nadasve ljubavi, a novac u svemu tome nije bitan, bez obzira što se bez njega nije moglo uraditi mnogo toga, jer novac je samo parče papira, a sve ovo što smo uradili je parče duše.

A što se tiče dečijih ljubimaca, to je već pravi mali zoo vrt.
„Deca trenutno imaju dva patuljasta zeca, pet ruskih dvoćubih dobošara (otkriću vam tajnu, prvi par golubova dobio sam od ruskog predsednika Putina, nakon njegove prve posete Beogradu i Marakani, uz posredovanje bivšeg ambasadora Konjuzina), imamo par belih gugutki (Kumrija), tri šumske kornjače, dva velika i tri mala šumska ježa, a važno je da napomenem i to da svi oni žive na slobodi i u otvorenom prostoru.“

U fontani imamo preko 200 riba, od toga pedesetak japanskih Koi šarana, naše domaće autohtone vrste, šarana, babuške, crvenperke, sunčice, peša i kedere. Imali smo i ukrasne svilene japanske kokice, prepelice, srebrne fazane, dijamantske australijske galebiće, zebice, takođe smo othranili dve sove ušare, kojima su loši (ne)ljudi još kao bebama ubili roditelje i nakon toga smo ih poklonili beogradskom ZOO vrtu, gde već imaju i čukununuke, nakon toga smo othranili i siroče sive vrane, kome su deca dala ime Muja, koji je u međuvremenu postao pravi lepotan, a ove godine je u baštu doveo i izabranicu svoga srca, prošle godine smo othranili i mladunče sokola Vetruške i ovog proleća ga uspešno pustili na slobodu.“

Uz sve to zbrinuli smo i negovali veliki broj povređenih i ranjenih životinjica i ptica, a za hladne zimske dane napravili smo hranilice, gde se samo prošle zime hranila jedna prava mala kolonija velikih i malih senica, njih oko pedesetak, a vrabce i golubove da i ne spominjemo. Postavili smo 24 kućice za gneždenje manjih ptica, tako da smo do sada imali dva gnezda slavuja, jedno gnezdo crvenrepke, na velikoj jeli gnezdo divlje gugutke, poznate pod imenom golub Grivar, četiri gnezda gradskih golubova (divljaka).“

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • Jasenka Nametak Micic

    Svaka cast, prelijepo za oci i dusu.

  • bane

    savrseno

  • vesko

    jedno veliko bravo