JEZIVA ISPOVEST PRETUČENOG ŽANDARMA: Cilj mi je bio samo da SPASIM ženu

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
žandarm
Foto: printscreen/youtube
Kad su počeli da mi otimaju pištolj, pomislio sam „Ubiće mi Svetlanu“ i o sebi više nisam razmišljao, priča Boris Jevrosimov (34), žandarm koji je teško pretučen, kada je primio 100 udaraca za sedam minuta.

Žandarm operativac Boris Jevrosimov (34) izašao je juče iz bolnice sa brojnim povredama i prostreljene šake, ali uzdignute glave. On je pobednik borbe na život i smrt koja se dogodila u noći između 24. i 25. januara u Novom Sadu kada su njega i njegovu suprugu Svetlanu (34) bez razloga krvoločno napali Igor Petrović (35) i Nenad Ćurčić (32).

Bez obzira na to što je primio preko 100 udaraca za sedam minuta, što se može videti i na snimku napada koji je objavljen na sajtu „Blica“, Boris je uspeo da spase suprugu i ne dozvoli zlikovcima da mu otmu pištolj.

– Tek sada se polako prisećam te večeri. Čim je počelo bezrazložno koškanje, izvadio sam službenu legitimaciju i odmah rekao Svetlani da se skloni po strani i pozove policiju. Međutim, Ćurčić joj je prišao, udario je po rukama i izbio telefon. Tada je sve počelo – priseća se Boris u razgovoru za „Blic“.

Kaže da su Petrović i Ćurčić počeli da ga udaraju sa svih strana, a da je on samo razmišljao o tome kako da spase suprugu.

– Tada su počeli da mi otimaju i pištolj. Pomislio sam, ako mi uzmu pištolj, ubiće mi Svetlanu, i o sebi više nisam razmišljao. Ja sam kapetan, oficir, pištolj je moja sablja, a šta je oficir bez sablje? Ne smem ni da pomislim na to šta je moglo da se desi da su mi uzeli pištolj – priča hrabri Boris.

Kaže da je svaki atom snage koristio kako bi pažnju napadača usredsredio na sebe, ne bi li ih na taj način sprečio da tuku njegovu suprugu. Svetlanina i Borisova ljubav, koja je krunisana sa dvoje dece, traje još od osnovne škole u Kikindi, odakle su oboje rodom i odakle su došli da studiraju u Novi Sad. Ta ljubav verovatno je i Svetlani ulila snage da na sve načine pokuša da spase Borisa.

– Vikala sam na njih i udarala ih koliko sam mogla, ali su me gurali i tukli. U jednom trenutku je Ćurčić potrčao za mnom i pomislila sam da će me ubiti. Videvši to, Boris je poslednjim atomima snage oborio Petrovića i ovaj je jauknuo. Tada se Ćurčić vratio da mu pomogne i to me je spaslo, ali su nastavili da tuku Borisa – priča nam Svetlana, sa modricama po licu i slomljenom rukom, ali ponosna na svoga supruga.

Nakon toga začuo se pucanj, a Boris je, iako teško pretučen, velikom pribranošću uspeo da zaglavi čauru u pištolju i spreči veću nesreću.

– Kada mi je jedan od napadača konačno oteo pištolj, uspeo sam da zgrabim cev i nakon pucnja zaglavim čauru. Oni su nastavili da me tuku i tada sam čuo policijske sirene. Rekao sam u sebi „e, Boki, sada možeš malo i da odmoriš“ – uz osmeh na izubijanom licu nam priča Boris.

Ko su napadači – incidenti, tuče, droga

Igor Petrović i Nenad Ćurčić, koji su krvoločno prebili žandarma, iz Bačkog Brestovca su i odranije su poznati policiji po raznim incidentima. Petrović, zvani Šiptar, rodom iz Prizrena, osuđivan je na nekoliko godina zatvora zbog trgovine drogom i nanošenja teških telesnih povreda, a amnestiran je nakon samo godinu dana.

Njegov prijatelj Ćurčić u Bačkom Brestovcu poznat je kao kavgadžija sklon svađama i tuči, ali nema kriminalni dosije. On se pre nekoliko godina doselio u Novi Sad, gde je razvio biznis s akumulatorima i žena uskoro treba da mu se porodi. Obojica su povezana s ekstremnim navijačkim grupama u Somboru, a Petrović trenira džijudžicu u jednom klubu u Odžacima.

(Dnevne.rs /Izvor:Zlatko Čonkaš,Blic.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*