FANTOMSKE FIRME U SRBIJI: Evo kako nas PLJAČKAJU (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
fantomska firma
Foto: rojters
U Srbiji su dobro poznate kompanije registrovane na egzotičnim ostrvima, piše magazin Nova ekonomija. Ipak, “fantomske firme” ne dolaze samo sa ostrva, već se uredno i po zakonu registruju i u srpskoj Agenciji za privredne registre sa minimalnim osnivačkim kapitalom, po pravilu bez zaposlenih ili samo sa jednim.

U 2015. godini je tih preduzeća bez zaposlenih bilo 25.790 i činili su skoro 28 odsto svih privrednih društava. Naravno, nisu sve ove firme fantomske, a većina je neaktivna, ali tu je i nemali broj firmi koje prave veliku štetu i državi i drugim, regularnim preduzećima.

Kako teče prevara

Fantomske firme služe za utaju poreza i pranje novca; da se u legalne tokove ubaci nelegalan novac, ali i da se iz regularnih preduzeća izvuče gotovina. Takođe, jedna od njihovih namena je da se sakrije identitet vlasnika i poreklo novca i, na kraju, koriste se za najrazličitije prevare.

Dragan Radović, vlasnik knjigovodstvene agencije, objašnjava za Novu ekonomiju jedan od načina za izvlačenje keša i utaju poreza preko „fantoma“.

– Recimo da firma X koja proizvodi pločaste materijale na računu ima 10 miliona dinara i htela bi da ima keš u rukama. Ona nalazi peračku firmu koja će joj izdati fakturu na 6 miliona dinara, navodno za isporuku iverice. Tih 6 miliona se sastoji od 5 miliona za robu i miliona dinara za PDV. Za uplaćenih 6 miliona dinara firma X će odbiti PDV u svojoj firmi, a peraču će isplatiti proviziju od, recimo, 5 odsto za „uslugu“ lažnog fakturisanja. Perač nakon uplate 6 miliona dinara podiže gotovinu sa računa i vraća firmi X 4,75 miliona dinara i fakturu sa otpremnicom da je isporučila tri šlepera iverice. Perač ne uplaćuje milion dinara za PDV, već to zadržava za sebe i uz onu proviziju od 5 odsto (250.000 dinara) on u ovom poslu uzima 1,25 miliona dinara – objašnjava Radović.

Perači su često povezani sa proizvođačima građevinskog materijala jer ova preduzeća imaju puno gotovine u rukama, a veliki deo građevinske industrije je u sivoj ili crnoj zoni.

Šteta za budžet i za radnike

– Ovakve poslove rade vrlo ozbiljni perači i ne rade ih svaki dan jer bi brzo bili uhvaćeni. Rade ih mesečno po nekoliko, firme su papirološki dobro pokrivrene, vrlo ih je teško otkriti. Perač sve svoje obaveze izmiruje na vreme, tako da poreznici ne mogu da primete ništa sumnjivo u svojoj evidenciji. Ali činjenično, na terenu, da dođe kontrola kod perača, trenutno bi bio otkriven – objašnjava Radović.

U ovim slučajevima prevarena je jedino država, odnosno poreski obveznici, jer nije plaćen PDV. To ipak nije sve, ističe Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, jer posle tom gotovinom isplaćuju radnike na ruke, dok mu preko računa uplaćuju minimalac sa pripadajućim porezima i doprinosima.

Firma dobije da izgradi 13 mostova, a ne zna ni potok da premosti

U izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca napominje se da se fantomska preduzeća koriste i u slučajevima „kada je bilo potrebno da se kroz proces javnih nabavki izvuče novac iz javnih preduzeća, gde se pojavljuju firme sa izmišljenom biografijom koje preuzimaju poslove“.

Za ovo su kao stvoreni veliki infrastrukturni radovi koje finansira država, u kombinaciji sa građevinskom industrijom za koju se procenjuje da je oko 50 odsto u sivoj zoni. Krajem 2014. godine je Zorana Mihailović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prilikom predstavljanja belih i crnih lista građevinskih preduzeća istakla da je od 540 firmi na spisku 87 fantomskih, odnosno bez ijednog zaposlenog.

Goran Rodić iz Privredne komore građevinske industrije ističe da je od 250 firmi koje rade na koridorima, njih 125 bez ijednog zaposlenog, a promet se meri milionima evra!

– Firme preko tajkuna ili političkih uticaja dobijaju poslove, a onda ih delegiraju drugim firmama po niskoj ceni. Za investitora to znači manji kvalitet i probijanje rokova, a za radnike da rade u lošim uslovima. Investitor često kasni ili uopte ne postavi nadzor, pa onda svako može da radi šta hoće – kaže Rodić, dodajući da je bilo slučajeva kada firma dobije da radi 13 mostova, a „nema kapaciteta da premosti potok“.

Menadžer sedi po kafanama sa političarima

Profesor Ljubodrag Savić ističe da su tenderi i javne nabavke najelegantniji način da se stekne neopravdano veliki novac. On podseća na čuvene anekse ugovora, koji su u građevini često znali da koštaju državu kao i ceo originalni ugovor.

– Firme se pojavljuju na konkursu sa nerealno niskom cenom, a obećavaju kvalitet. Dobiju posao, a onda ustanove da treba obaviti još neke nepredviđene radove, pa se piše aneks ugovora koji može biti vredan skoro kao glavni ugovor. Pošto kod nas svi probijaju rokove, to se i ne primeti. Naravno, u toj igri procenat ide onima koji su obezbedili posao. A često se radi o firmama sa samo jednim zaposlenim, koja nema građevinsku operativu, mašine. Samo jedan menadžer koji sedi po kafanama sa političarima koji će da mu obezbede posao – kaže Savić.

Ceo tekst o finansijskim prevarama možete pročitati u aktuelnom štampanom izdanju magazina Nova ekonomija.

(Dnevne.rs/Blic.rs /Izvor:Nova ekonomija/Miloš Obradović)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone