DOŠLO VREME ZA NAPLATU TITOVIH DUGOVA: Najveći kreditni namet Srbija mora otplatiti ove godine

predsednik
Foto: Tanjug arhiva
Zlobnici bi rekli da je došlo vreme da okajemo grehe roditelja i njihovog udobnog života za vreme vladavine Josipa Broza Tita. Istina jeste da će ove godine ionako tanka državna kasa biti smanjena za skoro 300 miliona evra, a zbog zajmova starih više od 40 godina koje je uzimao tadašnji premijer Veselin Đuranović. U pitanju je, inače, najveći kreditni namet koji ove godine Srbija mora da plati posle njenih obaveza po osnovu državnih hartija od 289,2 miliona evra – naglasili su za „Blic” u Narodnoj banci Srbije.

– Reč je o kreditima iz sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka koje smo dobijali od Pariskog i Londonskog kluba, ali i Svetske banke i Evropske investicione banke. Ukupne obaveze prema njima iznosile su oko 8,8 milijardi evra, a ove godine na naplatu dospeva 276,9 miliona evra. Najviše treba da vratimo Pariskom klubu – 103,6 miliona evra, zatim Svetskoj banci 74,7 miliona, Londonskom klubu 53,8 miliona evra i EU 44,7 miliona evra – potvrdili su za „Blic” u centralnoj banci.

Srbija je dug iz Titovog perioda preuzela kao zemlja naslednica SFRJ

Koliko je izdatak od 276,9 miliona evra u ovoj godini teret za budžet Srbije, govori računica da se za toliki novac moglo sagraditi čak 110 obdaništa. Ovaj iznos jednak je i ukupnim uštedama koje je državna kasa ostvarila po osnovu uvođenja solidarnog poreza na plate lekara, profesora i državnih činovnika. Krediti iz vremena Tita pojeli su i smanjenje penzija kojim je ušteđeno oko 200 miliona evra, te je novčana žrtva najstarijih, čija su primanja smanjivana i do deset odsto, bila uzaludna.

Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da je dug države do 1978. bio skroman, ali da je tada počeo da raste, i tako sve do 1983. U godinama koje su dolazile kredita je bilo sve manje.

– Za vreme Slobodana Miloševića zemlja se zadužila svega 400 miliona evra. Tada je kredite bilo moguće dobiti samo od Kine i Kuvajta, a veće zaduživanje su onemogućile sankcije. Nisu otplaćivane mnoge spoljne obaveze, ali predsednici vlada u vreme Miloševića – Radovan Božović, Nikola Šainović i Mirko Marjanović nisu imali ni mnogo prilika da uzmu kredite iz inostranstva – rekao je Kovačević za „Blic”.

Javni dug skočio za 16 milijardi

U proteklih osam godina javni dug Srbije skočio je za 16 milijardi evra, sa 8,7 milijardi, koliko je iznosio 2008. na početku mandata Mirka Cvetkovića, na aktuelnih 24,8 milijardi. Ukupna zaduženja počela su da rastu 2008. Pre toga, vlade Zorana Đinđića, Zorana Živkovića i Vojislava Koštunice uspevale su da dug države čak i smanje.

Obaveze nisu plaćane 10 godina

Obaveze prema kreditorima iz perioda SFRJ nisu otplaćivane od maja 1992. do aprila 2002. Sporazume o njihovom regulisanju Srbija je od 2001. do 2005. zaključila sa Pariskim i Londonskim klubom kao i sa Svetskom bankom, dok je za obaveze prema Evropskoj investicionoj banci potpisala sporazum sa EU.

(Dnevne.rs/Dnevno.rs/Izvor: Blic.rs/Suzana Lakić)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*