DANIMA VEĆ BESNI RAT U SRBIJI O KOJEM NIKO NE PRIČA: Evo na kojoj planini odjekuju topovi, a neprijatelji stalno napadaju (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
plin
Foto: privatna arhiva
„Rat“ uveliko traje jer je“Rat“ uveliko traje jer je ubiranje plodova „crne žitarice“ okasnilo zbog kišnog leta, a vađenje krompira je u punom jeku ubiranje plodova „crne žitarice“ okasnilo zbog kišnog leta, a vađenje krompira je u punom jeku

Seljaci na Zlataru otkrili su kako da neobičnim izumom čuvaju heljdu i krompirišta od divljih svinjai jazavaca. Divljač oguglala na plašila i ograde, pa je za letinu jedini spas “artiljerija na plin”.

U čudu su se, slušajući u gluvo doba noći neobičnu paljbu, nalik artiljeriji, seljaci na Zlataru pitali: “Da l’ gruvaju na Zadru topovi”, “il’ se trese zemlja od istoka?!” Vikendaši i gosti kojima su udari i jeka u visovima planine remetili san, izjutra su se žalili: “Bije, brate, ko Sveti Ilija!”, piše Glas Zapadne Srbije.

A ono su, kad se saznalo, na opšte zadovoljstvo staračkih porodica i malobrojne mlađarije u raštrkanim zaseocima – gruvali gasni topovi, braneći njive pod heljdom i krompirom od divljih svinja i jazavaca, nagoneći ih “na buljuke” i u beg.

 Foto: Wikipedia/Sing.Rab

“Rat” uveliko traje jer je ubiranje plodova “crne žitarice” okasnilo zbog kišnog leta, a vađenje krompira je u punom jeku.

Od napasti sam spasao rod heljde na parcelama u Ogradici i Ladnoj vodi. Samo jednu noć zakasnih i upade divljač na okućnicu, nekoliko dana pred žetvu i dolazak kombajna. Srećom, druge noći rastera ih top – priča prvi tobdžija iz Miševića Mikica Prelić.

Baš kad se spremao da sa dva reda žice i čobanicom na solarnu energiju čuva letinu od štetočina, Prelić je, kaže, preko Interneta saznao za top proizvođača iz Turske i u Kruševcu ga pre mesec dana platio 30.000, mada ima i znatno jeftinijih.

Ovu napravu je, inače, prvi u Aljinovačko polje doneo Mine Drašković iz Močioca da mu čuva krompirišta, a kesu su za kupovinu drešili i Obrad Šaponjić iz Radijevića i Srđan Lojaničić iz Akmačića.

Foto: Wikimedia/Peter Trimming

Seljaci lako i brzo premeštaju top na novi položaj. Ne treba mu posada, a obuka za dejstvo bez baruta i čaura kratko traje: na programatoru se zada vreme paljbe, na 15, možda 30 minuta ili češće, pa varnica iz baterije kresne na plin u cevi. Uz pucanj, noću seva i plamen, tvrde gorštaci.

E, onom što izumi ovo – hvala gde čuo i ne čuo! Nakotili se zulumćari u pećinama klisure Veljušnice i šumama Zlatara, nikad ih nije bilo ovoliko, pa otimaju ono berićeta što je ostalo od magle i kiša. Taman kad se seljak nada da otkine koji dinar od heljde, koja je tražena, komšije sa nekih parcela nemaju šta da unesu u ambar –  ogorčen je starina Miloš Tomašević.

Planinci podsećaju da njihove muke nisu ništa manje od Kočićevog Davida Štrpca. Lukavi jazavci, pa i svinje, kažu, oguglali na sve, baš kao vlast, pa ne mare za strašila, najlone, trake, ograde…

Ma kakva strašila, češu se o njih – jadikuje Dragan Čolović. “Dežurali smo do ponoći, a onda pojačavali radio-aparat. Samo li okrenemo leđa njivi, jazavci upadaju, posle ih puk vojske ne može isterati!

Ono klasa što ne pojedu, oni ugaze i ovrše. Iako nije bila dozrelo zrno, morao sam da požnjem oko 30 ari heljde, da ima bar za koji kačamak ili pitu.”

Seoski šereti zbijaju šale na račun vlasnika imanja i tobdžija. Kažu im da će nove naprave “dobiti noge”, kao električna čobanica onog domaćina koji je izjutra zatekao cedulju sa porukom: “Ja sam se udala, traži drugu”.

Umornog komšiju budili su iza ponoći mobilnim telefonom da promeni radio-stanicu na aparatu u njivi “jer sa nje javljaju zverinju gde nema straže”.

(Dnevne.rs /Telegraf.rs/Glas zapadne Srbije)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone