CRKVENI KALENDAR: SUTRA JE CRVENO SLOVO i dan kada je proglašen kraj hrišćanskih progona (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
ikona
Foto: oldsaltbooks.wordpress.com
Sutra je slava Svetog cara Konstantina i carice Jelene, za vreme čije vladavine je hrišćanstvo postalo prihvaćena religija

Sutra se slave Sveti car Konstantin i njegova majka carica Jelena. Njegov otac car Konstancije Hlor je imao još dece sa drugim ženama, ali je sa Jelenom imao samo Konstantina.

Krajem trećeg i početkom četvrtog veka, kada se neznabožaćki svet spremao da izbriše sa lica zemlje mačem i ognjem hrišćane, promislom božjim pojavio se Konstantin Veliki, sa kojim počinje da se piše nova istorija hrišćanstva.

Konstantinov otac, car Hlor je bio car u zapadnoj polovini rimske imperije. Iako je po spoljašnjosti i zvaničnoj dužnosti bio idolopoklonik, u njegovoj duši nije bilo tako. Srcem se odrekao neznabožačkog sujeverja i služenja lažnim bogovima.

Jednom prilkom kada je želeo da bude okružen samo ljudima koji su istinski u veri, testirao je svoje dvorjane. Rekao im je da, ako žele da budu  sa njim i nastave da uživaju život na koji su navikli, treba to da potvrde, tako što će se pokloniti idolima i prineti žrtve.

Dvorjani su se podelili u dve grupe. U jednoj su bili oni koji su ispred sebe stavili slavu, počasti i bogatstvo i bili spremni da prihvate bilo šta kako bi zadržali svoju poziciju na dvoru.

Foto: Telegraf.rs

 

A druga polovina se okrenula veri i Hristu, i nisu želeli da se odreknu svoje vere, tako da su krenuli da napuste dvor. Kada je car to video shvatio je ko su mu pravi istomišljenici i rekao im da ne odlaze, nego da ostanu sa njim, i da mu budu tako verni kao što su ostali verni svom bogu.

Konstantin je rastao u takvoj atmosferi gde je njegov otac bio naklonjen hrišćanima, i njegova majka carica Jelena se okrenula bogu, posejali su u dušu mladića ljubav prema Hristu.

Foto: Tanjug

Godine svoje mladosti Konstantin je mogao da provede i na Dioklecijanovom dvoru, gde je mogao da se upozna sa neznabožačkim načinom života i mišljenja. Naduvenost, raskoš, pijanstvo, neobuzdani razvrat misli i života. Kao i spletke, licemerno poštovanje bogova, pakost prema poštovaocima istinitog boga.

Kada Konstantin otputova iz Nikomidije u Galiju ka svome ocu, zatekao ga je teško bolesnog. Konstancije Hlor predade Konstantinu svoju carsku vlast, pošto ga je najviše voleo od sve dece, i ubrzo umre. A i sva vojska beše za Konstantina.

I tako posle smrti svoga oca, cara Konstancija Hlora, Konstantin bi proglašen, 306. godine, za cara Galije i Britanije. Tada je imao trideset i dve godine.

(Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone