ZAPAMTITE IME ŽELJKA MILETIĆA (32): Radio je kao obezbeđenje, a onda pokrenuo SOPSTVENI BIZNIS od kog izdržava i roditelje

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
koze
Foto: Telegraf.rs
Danas Miletići pristojno mogu da žive od svog rada. Na njih treba svi da budu ponosni, jer su odlučili da svojim vrednim radom promene život

– Dok sam radio u Francuskoj, primetio sam da su kozji sirevi vrlo traženi. Počeo sam sa dve francuske alpine, a sad ih imam 37 koje se upravo jare – priča za “Telegraf” Željko, poznat po proizvodnji gurmanskih sireva.

Željko Miletić, 32-godišnji stanovnik sela Lebina kod Paraćina, pravi je primer kreativnog mladog čoveka koji je uspeo da otkrije “zlatnu formulu” i obezbedi egzistenciju za svoju suprugu Izvorinku, ćerku Milicu i roditelje.

Nekoliko godina je “lutao”, imao firmu za fizičko-tehničko obezbeđenje, a zatim otišao na rad u Francusku. Nije mu trebalo dugo da spozna da kozji sirevi odlično “idu”. Zato je kupio dve francuske alpine, registrovao poljoprivredno gazdinstvo i krenuo.

Danas Miletići imaju stado od 37 koza, proizvode zdravo mleko i desetak vrsta ručno pravljenih sireva na tradicionalni način. Željko tvrdi da je u tom poslu našao sebe i da će se kozarstvom i proizvodnjom mleka i mlečnih proizvoda baviti čitavog života.

Foto: Telegraf
Foto: Telegraf

– Za jedan kilogram dobrog sira treba 6 do 7 litara mleka, a koza u proseku dnevno daje od 3 do 3,5 litra. Pošto imam i mlađih koza, dnevno raspolažem sa sedamdesetak litara, što je desetak kilograma sira. Mladi kozji sir dobija se za jedan dan od muže i on je osnova za sve specijalitete koje potom proizvodimo.

Od običnog belog sira nastaju prave gurmanske vrste – sa tartufima, u maslinovom ulju, sa pršutom, začinskim biljem, ljutom alevom paprikom…

– Dimljeni sirevi za grilovanje takođe imaju odlučnu prođu, a moj sir jede se i u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji – priča Željko.

Foto: Telegraf
Foto: Telegraf

On je idejni tvorac i pokretač posla u kome učestvuju svi. Supruga Izvorinka i majka Zorica zadužene su za mužu, a otac Ljubomir glavni je pastir kad sa prvom vegetacijom, na proleće, koze izađu iz štale i krenu na ispašu. U čuvanju stada tada pomažu dva psa rase mađarski pulin, mada, objašnjava Željko, koza se nikad previše ne udaljava od čoveka. Za 6-7 sati, koliko dnevno provede napolju, popase oko 40 vrsta biljaka.

– Koza je izuzetno čista životinja. Ne jede travu koja je zatrovana i kad oseti miris pesticida, ne pije prljavu vodu. Hrani se isključivo zdravom biljkom, pa zato mladi kozji sir i surutku lekari proporučuju deci, bolesnima i starima za oporavak jetre. Običnog kozjeg mleka u Paraćinu vrlo retko ima na tržištu jer praktično nema odgajivača koza, a kad ga ima, cena je do 150 dinara za litar. To mleko ima karakterističan ukus i najmanji procenat masnoće, pa je najsličnije majčinom mleku – objašnjava naš sagovornik.

Foto: Telegraf
Foto: Telegraf

Kad je o siru sa tartufima reč, njega obožavaju stranci. U pitanju je gljiva koju pronalaze psi, a raste ispod hrasta i topole. Sir sa belim i crnim tartufima je izuzetno skup, pa privilegiju da ga konzumiraju imaju samo gasterbajteri. Željko je jedini u ovom delu Pomoravlja koji pravi specijalne kozje sireve, pa i dimljene za grilovanje.

Kozarstvo u Srbiji država danas podstiče, za razliku od polovine prošlog veka kad je uzgoj koza bio zabranjen. Danas se za koze dobija od države subvencija od 7.000 dinara po grlu, a srpski kozari se povezuju u udruženja i preko internet sajtova.

Foto: Telegraf
Foto: Telegraf

Miletići planiraju da stado prošire na bar 50 koza i da na proleće sagrade malu mlekaru.

(Dnevne.rs/Izvor:Z.R.P.,Telegraf.rs)

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*