VELIKA SVETSKA POTRAŽNJA: Biljka koja je NAJSIGURNIJI BIZNIS, u Srbiji višestruko uvećana proizvodnja

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
žetva
Foto: Printscreen/youtube
Pretprošle godine u Srbiji se industrijska konoplja gajila na 60 hektara, dok su za samo godinu površine pod tom biljkom porasle pet puta, na 300 hektara.

Ukoliko poljoprivrednici iz Srbije zaseju konoplju na 1.000 hektara, mogu izaći na svetsko tržište, jer je tražnja velika, smatra direktorka Udruženja proizvođača i prerađivača konoplje dr Maja Timotijević.

U Evropi se ta biljka gaji na oko 25.000 hektara, od čega je Francuska glavni proizvođač sa 70 odsto kapaciteta i plod se najviše koristi u prehrambene, farmaceutske, medicinske svrhe, dok se kod nas koristi za seme i ulje.

Od te biljke, koja je nekad hranila i oblačila narod, danas se može napraviti 24.000 proizvoda, ali zanimljivo je da je dozvoljena kupovina samo dve sorte semena, domaća helena i francuska fedora, po 1.000 dinara kilogram, odnosno 11,5 evra za stranu sortu.

Direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Dragana Latković je s još nekoliko autora objavila udžbenik pod nazivom „Gajenje alternativnih njivskih biljaka“, i to na predlog Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, jer se sve više poljoprivrednika interesovalo i dolazilo u Pokrajinski sekretarijat sa pitanjima i željom da što više saznaju o toj materiji, odnosno alternativnim biljkama.

“Kada govorimo o alternativnim biljkama, to nisu nikakve biljke za koje niko nije čuo, već biljke prošlosti, a otkako su se ljudi okrenuli zdravoj ishrani – i biljke budućnosti”, kaže dr Latković i dodaje da je konoplja, konkretno, nekada oblačila narod, ali su se ljudi okrenuli sintetici zbog lakšeg održavanja i sada se vraćaju prirodi.

Konoplju koriste i proizvođači „mercedesa“ i „audija“ da bi izolovali vrata automobila, koristi se za izolacione materijale u raznim fabrikama, u medicinske, farmaceutske svrhe, kao ogrev, papir od konoplje je najfiniji. Ta biljka služi i pticama kao hrana, od nje se prave i brodska užad, i zato se s razlogom priča da konoplja doživljava svoju renesansu.

Osim nje, u alternativne biljke se ubrajaju i sirak metlaš, koji se najviše gaji u Kanjiži i metle iz tog mesta predstavljaju brend Vojvodine, ali i heljda, koju zovu strateško žito, proso, bob i mnoge druge. Te biljke nazivaju se alternativnim jer se gaje na malim površinama, podnose i visoke nadmorske visine i lošiju zemlju, a imaju manju potražnju, mada je ona trenutno u procvatu.

“Vlada sve veće interesovanje za konoplju, ali, po mojim saznanjima – a volela bih da grešim – u Vojvodini nije ostala nijedna kudeljara, a nekad ih je bilo više stotina. Malo mesto Prigrevice je imalo devet kudeljara“, napominje dr Timotijević i dodaje da proizvođači treba da pokušaju gajenje konoplje, jer se ona lako gaji, posle setve ne traži radove, ima veoma dobar plodored, korenov sistem obogaćuje zemlju i zahvalno je gajiti je na malim parcelama, ili posle pšenice i kukuruza jer oslobađa zemlju od hemikalija.

Ona dodaje da, ukoliko poraste tražnja za semenom, to može postati kritično jer ga na tržištu nema toliko. Najveći problem u vezi s gajenjem konoplje u Srbiji je to što nema dovoljno mehanizacije i preradnih kapaciteta. Trenutno se više traži cvet nego stabljika jer za nju ne postoje mašine.

Dr Timotijević napominje da je pre nekoliko godina, pri početku sadnje konoplje, za zemlju i seme morala da izdvoji između osamsto i hiljadu evra, ali da se ulaganje isplatilo. Ona danas od te biljke pravi ulje i sapune, kao i druge proizvode, a nada se da će joj se i drugi poljoprivrednici pridružiti.

“Izuzetno je bitno razlikovati indijsku i industrijsku konoplju, odnosno seme”, naglašava dr Maja Timotijević, i dodaje da je u toku izrada zakona o psihoaktivnim supstancama, jer su do sada proizvođači konoplje imali problema s inspektorima koji nisu dovoljno edukovani da razlikuju te dve vrste konoplje. “Zakonom će biti uređeno i transporovanje i skladištenje, koje će olakšati proizvodnju poljoprivrednicima”, dodaje ona.

(Dnevne.rs/balkanspress/Izvor:Dnevnik.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*