USVOJITE NJIHOVE NAVIKE: Šest stvari koje Japanke rade drugačije od Srpkinja i IZGLEDAJU MLAĐE

lepota
Foto: Dnevne.rs/pixabay
Dok one cele godine kupuju samo sveže, sezonske namirnice, mi se punih 365 dana davimo u mesu, sosevima i preslatkim desertima

Žene iz Japana smatraju se najlepšim i najelegantnijim damama na svetu.

To i ne treba da čudi, budući da u svojoj 30. godini izgledaju kao da imaju 18, a u četrdesetim, kao da nisu ni dana starije od 25! Takođe, poznato je da su Japanci najdugovečniji narod, a ovo su njihove tajne!

Bogata i izbalansirana ishrana

Velika je zabluda da Japanci jedu samo suši. Njihova ishrana je zapravo veoma raznovrsna. Preferiraju ribu, morske trave, povrće, soju, pirinač, voće i zeleni čaj. Zapravo, japanska ishrana skoro da i ne sadrži visokokaloričnu i brzu hranu. Oni biraju sezonsku hranu, kako bi namirnice uvek bile sveže. Tu je i još jedan ključni faktor – tokom zime Japanci jedu meso, ribu, tople napitke i supe, dok tokom leta jedu hladne supe, morske plodove, hladne mešavine povrća i žitarica i salate.

Sa druge strane, mi obožavamo meso tokom sele godine, u sosevima sa bezbroj kalorija, i zimi i leti pijemo hladne napitke, spajamo nespojive namirnice, i sve bi to bilo u redu kada bismo u svemu tome barem imali meru.

Metoda pripreme hrane

Tradicionalna japanska hrana je dinstana, grilovana, kuvana na pari ili pržena u specijalnom tiganju na minimalnoj količini ulja. Povrće se seče tako da izgleda lepo, i na manje parčiće kako bi se brže skuvalo, jer se ovom metodom zadržava mnogo više kvalitetnih hranljivih materija iz namirnica. Takođe, Japanke su veoma pažljive kada je reč o začinima – paze da ne preteruju, jer suviše začina može da optereti stomak, jetru i bubrege. Zapravo, japanska kuhinja se ogleda u prirodnoj lepoti, boji i ukusu.

A mi? Što masnije to bolje! Pržimo krompir u dubokom ulju, solimo bez mere, kuvamo povrće i po dva sata, dok se potpuno ne raskuva i u njemu ne ubijemo i poslednja kvalitetna vlakna…

Kultura jedenja

Sam čin jedenja je u Japanu pravi ritual. Oni jedu polako, uzimaju manje zalogaje, manje porcije, a i jedu iz manjih tanjira. Trude se da zadrže prirodan ukus i izgled hrane, pa se retko bave dekoracijom, a tanjir nikada nije prepun. Zbog toga ne mogu da se prejedu i tako čuvaju i zdravlje i liniju.

Naša kultura jedenja svodi se ili na “požuri, pojedi što pre, šta slaviš slavu” ili na pretrpane ovale i još punije tanjire ispred svakoga. A ako ne možeš, “pojedi bez ‘leba”.

Pirinač umesto hleba

Ova namirnica je ključni sastojak svakog japanskog jela, kao što je kod nas hleb. Japanci ga kuvaju bez soli i bilo kakve masnoće, jer znaju da bilo kakvi dodaci čine pirinač “brašnjavim”, što utiče na gojenje.

Jugozapadno od njih, u Srbiji ljudi u proseku pojedu po dva parčeta hleba za svaki obrok, pirinač sole kao da sutra ne postoji, isto kao i testeninu.

Doručak je najvažniji obrok

Svaki Japanac svoj dan započinje kvalitetnim doručkom. To je za njih glavni obrok koji uključuje nekoliko jela: ribu, pirinač, omlet, miso supu (supu od morskih algi), obrok od soje i zelenog povrća, morske trave i čaj.

Nama dajte slaninu, jaja, kajmak i šunku, i nema boljeg načina da se započne dan. Zato sve više patimo od gojaznosti, dijabetesa i srčanih bolesti.

Slatkiše skoro da i ne jedu

I kada se odluče za desert, to je veoma retko, u posebnim prilikama i veoma mala porcija. Tajna je u tome što njihovi slatkiši nisu kao naši – to su niskomasne poslastice, sa vrlo malo šećera, i nimalo slične onome na šta smo navikli. Nema torti, ne znaju šta je puter krem, ali zato imaju sladoled od pirinča i ravne stomake!

Za razliku od Japana, kod nas je dezert (koji sledi iza bogatog ručka) visokokaloričan i obilan, da se mnogi stranci pitaju gde nam sve to uopšte stane.

(Dnevne.rs /Izvor: B.M.,Stil.kurir.rs)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*