UPOZNAJTE ČOVEKA JE UBIJAO BIKOVE JEDNIM UDARCEM U GLAVU: Evo zašto je prevazišao sve ratnike u istoriji (VIDEO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
bik
Posle Velikog rata otišao je u planinu. Stajao je nag ispod vode ledenog vodopada i pesnicama razbijao kamenje, 12 sati dnevno, svakog dana, 3 godine, bez dana odmora. Kad je sišao nazad u civilizaciju, više mu nije bilo ravnog…

“Tog jutra sedeo sam sa mojim prijateljima, kamikaze pilotima. Doručkovali smo, a uveče su njihova mesta za stolom bila prazna.” U ove dve rečenice krije se motivacija iza ostvarenja jedne od najneverovatnijih sudbina u ljudskom rodu.

Ovo je priča o Masu Ojami, osnivaču kjokušinkai karatea, verovatno najjačem karatisti u istoriji, ljudskom biću koje je svoje telo treningom dovelo do krajnjih granica, darujući mu sposobnosti za koje su pričali da su božanske. Mas Ojama je razbijao stene golim rukama. Ubijao je bikove jednim udarcem pesnice. Šakom je polovio flaše na dva dela, tako da se donji deo ne pomeri.

Niko na svetu nije hteo da mu bude protivnik.

Foto: Wikimedia/日本スポーツ出版社

Veliki majstor je rođen u Koreji, kao Čoi Jeong-eui, 27. jula 1923. godine. Kao sedmogodišnjak, odselio se u Kinu, u Mandžuriju. Tamo je počeo da vežba kung fu, sa devet godina. Posle okupacije Mandžurije, preselio se u Japan, gde je uzeo japansko ime Masutatsu Ojama.

Upisao se u školu za pilote, u kojoj je proveo rat. Kao 22-godišnjak dočekao je atomsku bombu, kapitulaciju, i smrt svih svojih drugova pilota. “Tog jutra sedeo sam sa mojim prijateljima, kamikaze pilotima. Doručkovali smo, a uveče su njihova mesta za stolom bila prazna”, govorio je o tom periodu. 

Mladi Ojama je otišao u Šotokan vežbaonicu, gde je trenirao sam i postao majstor ove forme karatea. Iskoristio je ovo znanje da bi se “svetio” američkim vojnicima, od kojih je Japan vrveo.

“Tukao sam ih gde god sam stigao, kad god sam stigao, sve dok policijske stanice nisu bile oblepljene mojim poternicama”, rekao je kasnije Ojama.

Foto: Wikimedia/日本スポーツ出版社

U ovom trenutku, Mas je odlučio da ode na planinu, gde je tri godine trenirao verovatno kako nijedno ljudsko biće pre njega nije treniralo. Usamljenost i neljudski uslovi vežbanja bacali su Ojamu u očaj. Hteo je nekoliko puta da sve prekine. Pitao je prijatelja šta da radi, a ovaj mu je rekao da obrije jednu obrvu, jer takav nije mogao da se pojavi među ljudima. Ojama ga je poslušao. Na planini je čitao samo jednu knjigu, iznova i iznova: “Pet prstenova vatre” Mijamota Musašija.

Početkom 1953. osniva sopstvenu vežbaonicu. Često putuje po Japanu, demonstrirajući silu koju je skupio u planini. Na predstavama često ubija odrasle bikove, jednim udarcem pesnice u glavu. Zbog ovoga je nazvan “Božja ruka”. Ostvario je san svih japanskih ratnika u istoriji – Ikken Hissatsu – “Jedan udarac, sigurna smrt”.

Kad bi vas udario – bili biste polomljeni. Ako biste blokirali njegov udarac rukom, polomio bi vam ruku. Ako ne blokirate, polomio bi vam rebro”, pričali su njegovi učenici.

udarac

Pedesetih godina prošlog veka otputovao je u Sjedinjene Američke Države, da promoviše karate. Mnogi borci su čuli za njegovu veštinu, i mnogi su ga izazvali. Njih 270, tačnije. Nijedan nije izdržao više od tri minuta, a više od 250 borbi okončao je jednim udarcem, posle nekoliko sekundi. Njegov princip borbe je bio jednostavan: “kad dođem do tebe – gotovo je”.

Ojamin osobeni stil, intenzivno i snažno udaranje s praktičnim ciljem dobio je i ime – Kjokušin (potraga za najvišom istinom). Najhrabriji karatisti Japana dolazili su da uče ovaj novi karate. Najhrabriji, jer bilo je poznato da je Mas krajnje surov prema svojim učenicima.

Kao starac, Ojama je oboleo od osteoartritisa. Ipak, trenirao je kroz ovu bolest, iako u ogromnim bolovima. Umro je 1994. godine, od raka pluća. Danas njegov put sledi više od 12 miliona ljudi u celom svetu. 

(Telegraf)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone