TAJNA ČOVEKOVOG ČETVOROSTRUKOG KODA: Evo kako da otkrijemo tajne prošlih života!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
hipnoza
Čovek je četvorostruko kodiran: večnim duševnim zapisom, genetskim kodom, uticajem galaktičkog sklopa u momentu začeća i imenom, ali on može da utiče na sva četiri koda

Kada bi ljudski rod zaista spoznao dušu, njen značaj i način na koji se baš pomoću duhovnog razvoja mogu dostićimir i blaženstvo u kosmičkim ciklusima između rađanja i umiranja, više bi poštovali druge, ne bi se okretali nasilju, ubistvima, zločinima, više bi voleli i birali bi uvek Put ljubavi, piše Lovesensa.rs.

REINKARNACIJA: Otkrivamo 4 znaka vašeg prethodnog života

Karl Gustav Jung je ispravno mislio da je duša posrednik između svesnog subjekta i subjektu nepristupačnih dubina nesvesnog, da pristup duši mora biti holistički (jer je ona nedeljiva celina, u kojoj „sve zavisi od svega“), da kako god zamišljali odnos između Boga i duše ona ne može biti nešto izdvojeno, budući da joj je podarena sposobnost da kreira odnos prema božanstvu i da, konačno, duša nesporno poseduje religioznu funkciju.

Čovek je četvorostruko kodiran: večnim duševnim zapisom, genetskim kodom, uticajem galaktičkog sklopa u momentu začeća i imenom, ali on može da utiče na sva četiri koda.

Prvi kod, pomenut kao večni duševni zapis, jeste večna duša u kojoj su informacije iz svih prethodnih života. Njeno osvešćivanje je istovremeno samoshvatanje cilja života i dostignutog nivoa tokom prethodnih samodovršavanja. Ona je deo Boga. Nju prožima Bog. Ona je umna komponenta ličnosti, van tela je svesna, a u telu nastoji da se osvesti. Određuje karakter ličnosti. Vezana je za misli.

Umna komponenta duše se usavršava tako što ličnost misli o svojim mislima i vodi računa o izgovorenim rečima i svojim postupcima, budući da ponovljeni postupci stvaraju navike, navike stvaraju karakter, a karakter oblikujesudbinu i pokazatelj je dostignutog nivoa u samodovršavanju duše.

Drugi kod je genetski kod. Određuje temperament ličnosti. Vezan je za emocije, a samim tim i za psihu. Kako je ličnost objedinjeni temperament i karakter, posle života upisuje se u podsvesni deo duše, dok karakter pripada svesnom delu.

To znači da je duša van tela trezvena i bez emocija. Genetika se može menjati svesnom promenom ponašanja (menjanjem strukture ličnosti preko podsvesti), što odgovara samodovršavanju duše u celini.

Treći kod, uticaj galaktičkog sklopa, proizlazi iz uticaja Sunca i planeta na dušu u momentu začeća, odnosno u trenutku ulaska duše u telo. Budući da je reč o uticaju zatečenih, tekućih, prožimajućih energija na dušu i telo, uloga tog koda je najverovatnije prilagođavanje duše energijama, telu, prostoru i vremenu.

Kosmički energetski splet daje duši životnu energiju, oblikuje nagon, instinkt i intuiciju. Naučnici su dokazali da od uticaja zvezda i planeta zavisi od kojih će bolesti ličnost bolovati, telesno, energetski i duševno.

Taj uticaj se može smanjiti, tako što se ublažuju programirane bolesti. Poznato je da embrion već ima jedinstvenu DNK kojoj odgovara jedinstvena duša. Iako se embrion vidi samo pod mikroskopom, on je potencijalnonovorođenče koje može da voli i bude voljeno. Embrion u sebi čuva prošlost čitavih generacija, dušu čoveka, srce ličnosti, budućnost roda… Jedan embrion!

Četvrti kod duše je ime novorođenčeta. Imenovanjem bebe čovekova celina (telo, životna energija i duša) dobija odgovarajući, veoma značajan informacioni program, koji ima snagu talismana i tako nastaje nova ličnost.
Ime se može promeniti ili se mogu iskoristiti prednosti imena i potisnuti njegove slabe strane. Sve se svodi na to da su informacije presudne za sve životne događaje. Kodiranje duše je u stvari određivanje njene informacione suštine.

Međutim, ništa manje nije važan proces koji joj prethodi: njeno nastajanje, stvaranje (rađanje). Reč je o procesu u kojem se duša energetski izdvaja, strukturno i informaciono uobličava, bira buduća iskušenja za samodovršavanje i potom ulazi u novo telo.

Iz večne duše kod se menja tako što ličnost prepoznaje zadatke, odnosno osvešćuje se i počinje da brine o svrsi postojanja. Ličnost i duša su još jedan kosmički dualitet – jedna vrsta kosmičkih dvojnika. Savladavanjem prividno nepremostivih životnih prepreka, vremenom se ličnost i duša prepoznaju i postaju jedno. Nakon toga osvešćeni čovek je slobodan, a takav uvek bira besprekoran život.

Po svemu sudeći, dovoljno usavršena duša rastapa se u ljubav u jedinstvenom Savršenstvu. Samo se dovoljno dovršena duša više ne pomalja u obnovljenim životima, budući da se željno, voljno i svesno stapa sa Praizvorom.

Tako se završava još jedan kosmički ciklus koji je za ljudski um nedostižan i neopisiv zbog nesavršenosti logike, pisma i jezika, istovremeno prepun povremenih ushićenja.

(Dnevne.rs /lovesensa)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone