SVE ZA JEDNU ANU: Ispovest Čačanina bivšoj devojci ostaviće vas u suzama (PISMO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
sneg
Foto: Privatna arhiva
Pišem ovo u nadi da će ovo videti moja Ana i da će joj to dati do znanja koliko mi je stalo do nje.

Ona mene zna kako stidljivog momka, pa zelim ovim da joj pokažem da mogu preko svega da pređem zbog naše ljubavi. Bili smo zajedno tri godine, tačnije, sad u oktobru bi bilo četiri godine. To su najlepše četiri godina mog života, bili smo jedno drugom sve, drug, drugarica, brat, sestra, prijatelj, ljubavnik, osoba za ceo život. Svaki dan smo bili zajedno i nikada se nismo razdvajali.

Nismo zajedno već četiri meseca, i to su bila najgora četiri meseca u mom životu.

Non stop smo se svađali oko gluposti i oko nekih sitnih i glupih stvari, ali to nijednom nije poremetilo naš odnos, sve do jedne burne rasprave i svađe, nakon čega sam ja bio taj koji je želeo mali prekid, jednostavno sam želeo da vidim gde to vodi i da li će ona pokušati da se izbori za mene.

Ona to nije uradila, probala je jednom, ali nije uspela i ja sam mislio da joj nije dovoljno stalo, a ustvari sam ja bio taj koji je morao da da sve od sebe da nju zadrži. Nisam je poslednjih meseci naše veze tretirao kako treba i sada se jako kajem, shvatio sam već posle desetak dana nakon raskida šta sam uradio i šta sam dozvolio, ali ona nije htela ni da čuje za mene. Sad smo u boljem odnosu, viđamo se, čujemo se, ali ona kaže da ne želi da bude sa mnom.

Ipak, ja mislim da nije moguće da su joj emocije nestale za tako kratko vreme i zelim da uradim sve da je vratim. Slao sam joj pesme na kućnu adresu, knjige, prčao i recitovao poeziju, i uvek je bila tu da kaže hvala, da me zagrli i razume, ali i da kazem „ne“ našem pomirenju. Želim šansu da ispravim sve jer je ona ljubav za ceo zivot, ja sam jako mlad, ali vec sad imam pred sobom zacrtane ciljeve i ona je povezana sa svakim od njih.

Milion puta sam hteo da dignem ruke, ali nisam, srce mi nije dalo. Želeo bih da ona zna da je još uvek volim najviše na svetu, i da mogu da ispunim sve njene želje. Da ona sa mnom može da ima sve ono o čemu svaka normalna devojka mašta. Svaku grešku koju sam napravio pamtim, svaki loš gest, ružan momenat i najviše me boli sto ne znam da li ću moći to da ispravim. Ogrešio sam se o mog najboljeg druga i sad nemam nikoga, previše mi je potrebna i previše mi je do nje stalo. Ona još uvek nema nikoga drugog pored sebe, ali da ima, ja bih se povukao jer samoželim da je ona srećna.

Da se razumemo, ja ne tražim oproštaj ni za jedan udarac, ružnu reč, jer sam je čuvao kao malo vode na dlanu i pre bih sebe povredio nego nju. Tražim oproštaj vezan za jedan nesporazum, glupost i sitnu svađu, tražim drugu šansu. Zapravo, želim da zaslužim drugu šansu, da je podsetim ko je njen Uroš, koliko je voli kao ženu, prijatelja i životnog saputnika.

Ubeđen sam da, ako nam da novu sansu, da ce sve biti kao iz bajke. Ja sam momak koji veruje u bajkovite ljubavi i molim Boga da i moja priča ima srećan kraj“.

Uroš je zamolio da on i Ana ostanu anonimni, ne zato što se on stidi svoje ljubavi već, kako kaže, zbog njegove drage. Nama samo preostaje da kažemo – SREĆNO!

(LJ. Krstić /24 sata)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone