RASTKO je bio SLAVNI GLUMAC I ROKER i svi su bili zbunjeni kad se zamonašio – JER OVO NISU ZNALI (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
glumac
Rastko kao Milanče u seriji „Otvorena vrata“, Foto: printscreen youtube
Danas je iguman manastira Draganac, a 90-ih je bio jedan od najperspektivnijih mladih glumaca i član benda „Kanda, Kodža i Nebojša“. Ovo su reči Rastka Lupulovića pre nego što se zamonašio.

Da, najbitnija stvar kod mene je moje obraćenje u hrišćanstvo. Sticajem okolnosti sam počeo da odlazim u crkvu. To mi je pomoglo da se spustim na zemlju iz nekih mistifikatorskih oblaka. Uopšte, hrišćanin-pravoslavac je moje najbliže određenje.

—Osećam se zasićenim i zamernim od roka i svega toga. Rok je negde u skladu sa opštim načinom života, opštom površnošću. Kad odem na Akademiju, izđuskam se i vratim se kući prazan i tup.

Na liturgiju odem sa istim raspoloženjem, sa potrebom da doživim katarzu, ali kući dođem sređen i miran…u susretu sa verom i tradicijom, dolaziš do harmoničnog razrešenja svojih nemira, a u rok životu dolazi do prikrivanja tih nemira ili potpunog otupljivanja svih emocija.

Zato ljudi u roku izgube tu neku kreativnu crtu, istroše se, istroše se, istroše se… – rekao je Rastko Lupulović u intervjuu koji je dao 1996. godine za magazin Cool.

A gluma? Kako je rekao, u njoj se zatekao. U Petoj beogradskoj gimnaziji je bio jedva vrlo dobar čak i tada ga je drugarica odvela u „Dadov“. Imao je dugu kosu, kožnu jaknu i konzumirao je lake droge.

– I ja sam pušio travu. S ove distance, mislim da je problem droge i alkohola problem emotivnih ljudi koji ne mogu da podnesu stvari koje se dešavaju u svetu. Jednostavno, potrebno im je da nekako umire dušu. Ali im se to naplati pre ili kasnije. I to je bežanje od realnosti, koje se plaća ponovnim susretom sa realnošću- rekao je.

Glumu je upisao zbog popularnosti. Zbog popularnosti je kasnije propatio, ali i postao svestan svoje običnosti.

Njegova uloga u predstavi „U potpalublju“ se prepričava i dan danas i njegov talenat je bio daleko od običnog.

Danas ima 42 godine, a zamonašio se 1996. u manastiru Dečani. Za igumana manastira Draganac je postavljen 2013.

– Nikada nisam zažalio ili da sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv, često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put jer, naravno, sve je zasnovano na čovekovoj slobodnoj odluci.

Bez slobodne odluke svakoga od nas nema ni prave prave slobode… Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo – iskren je bio Lupulović pre dve godine u emisiji „Exploziv“.

Prošle godine je u Budvi govorio na temu „Da li verujem“.

Foto: tviter ptintskrin /rada47
Foto: tviter ptintskrin /rada47

– Koliko je to u našoj moći da svima budemo sve, da bi svakog pridobili, jer je svaki čovek bitan, a pre svega bitna je tajna zajedništva, i ako mi ne izgaramo za zajedništvom, ako roditelji ne izgaraju za svoju decu, ako supružnici ne izgaraju jedno za drugo i očuvanje svetinje braka koji imaju, ako monasima nije najbitnija zajednica koju grade… treba da prihvatimo sa radošću sve nedaće koje nam se dešavaju u nošenju tog svog krsta – rekao je između ostalog.

Rastko je rođen 1974. godine u Beogradu. Ljubiteljima filmske umetnosti ostao je, između ostalog, upamćen po filmovima „Biće bolje“ i „Paket aranžman“, seriji „Otvorena vrata“, dok ga obožavaoci pozorišta pamte ne samo po sjajnim ulogama, već i po nagradi za glumačku bravuru „Zoran Radmilović“ koju je dobio na Sterijinom pozorju u Novom Sadu 1996. godine.

(Dnevne.rs /Izvor: IS, 24sata)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone