Provela detinjstvo u najvećoj bedi: Ovo je teška životna priča Zorice Brunclik! (VIDEO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

pevacica

To što je rođena Beograđanka, kako kaže, nije joj mnogo značilo, jer je njen otac napustio porodicu i pre nego što je imala vremena da upozna bolji život

Kada bi svoju bogatu biografiju, prožetu nizomsrećnih, nesrećnih, a u svakom slučaju nesvakidašnjih okolnosti, rešila da pretoči u knjigu, jedna od najtiražnijih pevačica bivše Jugoslavije, Zorica Brunclik, verovatno bi do kraja života udobno mogla da živi od njene prodaje.

Dobri poznavaoci estradnih prilika tvrde da je izteških životnih situacija uspela da izađe sa osmehom na licu samo zahvaljujući snazi ihrabrosti, koje su bile njene glavne karakteristike još od vremena teškog detinjstva. To što je rođena Beograđanka, kako kaže, nije joj mnogo značilo, jer je njen otac napustio porodicu i pre nego što je imala vremena da upozna bolji život, prenosi magazin Story.

Mama Zlatija je sama brinula o meni i trojici braće. Živeli smo u najvećoj bedi jer je majka imala jadnu platu. Ne postoji ništa čega bih volela da se setim iz tog perioda, što ne znači da ga se stidim. Bila sam najstarija i jedino žensko u porodici. Pošto su se moji roditelji veoma rano rastali, mama je živela u Smederevu, otac u Beogradu, a ja sam rasla okružena siromaštvom ali i bogatstvom. Otac me je odvodio i ostavljao po nekoliko meseci kod svoje prebogate familije, samo da bi mami napakostio. Kod njegovih sam živela kao bubreg u loju, nosila najbolju odeću, jela najfiniju hranu…Posle određenog vremena mama bi dolazila po mene da me vrati kući, a ja sam je tada najviše mrzela, jer me vraćala u siromaštvo„, priznala je Zorica u intervjuu za magazin Story.

Petogodišnja Zorica je u tim trenucima za majku imala samo jedno pitanje: Šta ću ti ja?!

Želela je da je ostavi kod tate da uživa u izobilju. Sa suzama u očima i danas se seća kako je mama jednom prilikom došla po nju sa najjeftinijim grožđem, a Zorica, koja je kod oca jela krupne grozdove, bacila je ponuđeno voće. Folk diva kaže da taj postupak sebi nije oprostila ni dan danas.

„Nije mi bilo jasno zašto sam joj baš ja bila potrebna, kada je imala još dece. Tek kasnije sam shvatila da je moj otac, tako što me je dovodio kod sebe, želeo samo mami da napakosti. Svojim očima sam mogla da se uverim koliko je težak posao radila u ciglani, jer sam joj nosila doručak koji se sastojao samo od hleba i flaše vode. Pošto u očevoj familiji dugo nije bilo dece, njegovi roditelji, koji su bili veoma mladi i insistirali na tome da ih ne zovem baba i deda, želeli su da me usvoje, ali me mama nije dala. Kasnije se majka udala po drugi put, kako mi se čini, samo da bi mom ocu stavila do znanja da ne može da dolazi kad god poželi“, rekla je pevačica.

Kada je Zorica krenula u osnovnu školu, majka Zlatija joj je zbog đačkih obaveza ukinula odlaske u raskošnu očevu kuću, a rodbina plave krvi ostala joj je samo u sećanju. Godinama nakon što je njena majka u pedeset i prvoj godini umrla, Zorica je slučajno saznala da bi, kada bi joj procesom denacionalizacije vratili svu imovinu očeve familije, bila među najbogatijim Beograđankama.

„Srećna okolnost bila je što se moja baka družila sa majkom pevača Bore Spužića Kvake, čijoj ćerki je bila potrebna pomoć oko školskih zadataka. S obzirom na to da sam bila odličan đak, rado sam joj izlazila u susret. Uvek sam se najavaljivala u vreme ručka, znajući da će me pozvati da sa njima jedem, što nikada nisam odbijala. Majka je bilastroga i ponosna, nije nam dozvoljavala da tražimo. Ako smo bili gladni, morali smo da se dovijamo na razne načine ne bi li se najeli kada bismo nekuda išli. Sećam se sreće kada je Bora jednom prilikom svoju ćerku i mene odveo u Beograd, gde nam je obema kupio istu odeću i obuću. Doživotno ću pamtiti reči kojima mi se obratio kao petnaestogodišnjoj devojčici: Zašto se mučiš, bolje ti je da ideš da pevaš i pomogneš tu svoju sirotinju! Završila si osmi razred, a ako budeš želela da se školuješ, učini to kada budeš imala novca“!

 

Potom ju je odveo u Beogradsku estradu, gde je odmah dobila šansu. Braća Karić, koji su u to vreme imali bendPlava zvezda, tražili su pevačicu, pa je Zorica ubrzo sa njima počela da nastupa. Nekoliko meseci kasnije zaradila je tri puta više od mesečnih priliva svoje porodice. Međutim, kada je videla ogromnu sumu novca na računu svoje ćerke, oprezna majka odvela ju je pravo u policiju, da se utvrdi na koji način ih je zaradila. Nakon što su joj objasnili da je sve stečeno pošteno, krenule su u kupovinu snova.

„Otišle smo u najnoviju robnu kuću i za sav novac kupile hranu, pa smo kući došle sa dva prepuna taksija. Namestili smo slavski sto, na koji smo stavile sve što smo donele i toliko smo se prejeli da smo tri dana kasnije svi imali dijareju. Kada sam došla do većih para, napravila sam majci i svom rođenom bratu Ljubivoju kuće. Pre nekoliko godina pričao je u medijima da mu nikada nisam pomagala, ali ja mu za to ne zameram. On voli da popije, a kuća u kojoj su ga novinari zatekli bila je druga po redu koju sam mu platila, jer se prethodno razveo i ostavio deci krov nad glavom. Ne čujemo se i ne viđamo, ali on je moj brat i ja mu sve opraštam“, zaključila je Zorica.

(Story)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone