POSLEDNJI VAPAJ IZMUČENIH SRBA NA PUTU ZA JASENOVAC : Ovako je nastala jedna od najtužnijih srpskih pesama

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
kolona
Foto: Printscreen/youtube/SPC
Malo je poznato da je veliki hit „Đurđevdan“ zapravo stara predratna pesma koja bi možda do danas i bila zaboravljena da nije bilo jednog sudbonosnog voza i jezivih zločina počinjenih u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata.

Te 1942. Žarku Vidoviću, danas uglednom istoričaru umetnosti i likovnom kritičaru, bilo je tek 20. godina. On je kao dobrovoljac učestvovao u Aprilskom ratu 1941, a samo nekoliko meseci kasnije uhapšen je u Sarajevu i od tada je bio u zatvoru – prvo nemačkom, pa zatim ustaškom.

 

Tako se 6. maja 1942. godine, na Đurđevdan, i obreo u „velikom transportu“ – vozu kojim su ustaše prevozile sarajevske zarobljenike u „logor smrti“ – Jasenovac.

„Izveli su nas iz zatvorskih ćelija u ranu zoru. Pamtim, bilo je ledeno jutro, a ustaše su komentarisale da su Srbima pripremile pravi „Đurđevdanski uranak“. Sve su nas potrpali u vagone, a neko je, ne znajući u to vreme gde idemo i šta je Jasenovac, zapevao, valjda da razbije strah, pesmu „Đurđevdan“ koji je nekoliko nas odmah prihvatilo,“ priča za Dnevno.rs profesor Žarko Vidović

voz
Foto: Printskrin/ Youtube/ ПРАВОСЛАВЉЕ Живот Вечни

„Malo je poznato da je veliki hit „Đurđevdan“ zapravo stara predratna pesma koja bi možda do danas i bila zaboravljena da nije bilo jednog sudbonosnog voza i jezivih zločina počinjenih u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata. To da smo mi tu pesmu pevali na putu za Jasenovac, posle rata se dosta spominjalo, pa je Bregović uzeo tu pesmu, obradio je novim stihovima i tako je ona postala poznata. I prvobitne reči pesme su bile o ljubavi, ali tek je Bregovićeva verzija učinila ju je planetarno popularnom“, tvrdi Vidović.

Policiju Nezavisne države Hrvatske je, seća se sagovornik, pesma toliko nervirala da su zatvorili vrata vagona. Zatvorenici su se tako uskoro našli zaključani, bez vazduha i u potpunom mraku. U vagone u koje u normalnim uslovima staje 40 ljudi, ustaše su smestile 200 zatvorenika.

Od 3.000 zarobljenika koliko je krenulo iz Sarajeva, do logora je stiglo oko 2.000. Svaki treći zarobljenik je umro – od gladi, iscrpljenosti, bolesti… A prvi pakao – Jasenovac, tek ih je čekao.

 

(Dnevne.rs/Stil.Kurir.rs/izvor:Astro)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*