POKLONILA JE DUŠU NAŠEM NARODU: Lepa doktorka UMRLA OD TIFUSA lečeći SRPSKE VOJNIKE

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
ljubav
Foto: wikipedia
Svakog 14. februara po medijima se skromno provuče vest da su državni zvaničnici i čelnici grada položili vence na grob doktorke Elizabete Ros na Varoškom groblju u Kragujevcu. Poneko tada i pomene da je reč o ženi koja je u Prvom svetskom ratu mnogo učinila za našu zemlju i srpski narod, ali „znanje“ se obično tu završava. Da li je to zaista jedini i pravi način na koji pamtimo prijatelje Srbije iz najtežih trenutaka?

Tokom 1914. i 1915. godine u Srbiji se pojavio jedan novi neprijatelj, smrtonosniji i nemilosrdniji od austrougarskih vojnika. Od epidemije pegavog tifusa u Srbiji je za samo nekoliko meseci umrlo 35.000 vojnika i između 100.000 i 200.000 civila.

Kad je epidemija uzela maha, Srbija je bila prinuđena da zatraži pomoć saveznika. U zemlju je stiglo 200 lekara i 500 medicinskih sestara iz Engleske, Francuske i Rusije. Među njima je bila i Elizabet Ros, mlada doktorka škotskog porekla iz Londona koja se dobrovoljno javila i došla u Kragujevac gde je negovala oko 1.000 bolesnika.

Žena koja je pomerala granice

Elizabet Ros poticala je iz bogate porodice. Otac joj je bio direktor Škotske banke u Londonu. Studirala je na Koledžu Kraljice Margrete i diplomirala je medicinu 1901. godine, kao jedna od prvih žena u Ujedinjenom kraljevstvu.
Savremenici je opisuju kao ženu avanturističkog duha, slobodoumnu i hrabru koja nije dozvoljavala da je bilo šta i bilo ko spreče u ostvarivanju svojih nauma. Putovala je i izučavala medicinu drevne Persije (današnjeg Irana), a 1910. godine prihvatila je posao brodskog lekara i tako putovala za Indiju i Japan. Bila je prva žena brodski hirurg u Britaniji.

Pakao u koji je dobrovoljno došla

Kada je čula za strahote sa kojima se suočava Srbija, Elizabet Ros se prijavila kao dobrovoljac i u našu zemlju došla sredinom januara 1915. godine.
Doktorka Ros je verovatno znala gde dolazi, ali ništa nije moglo da je pripremi za pakao koji je tih meseci vladao u Srbiji. U zemlji je tada bilo tek 200 lekara i većina je dodeljena vojsci. Najpre je otišla u Niš, a odatle su je poslali u Kragujevac, koga su zbog tifusa nazivali Mrtvim gradom.

Bila je lekar u Prvoj rezervnoj vojnoj bolnici u Kragujevcu. Sa samo 200 kreveta, ovo mesto je zapravo bilo pretvoreno u zaraznu bolnicu gde su lekari i ostalo medicinsko osoblje očajnički pokušavali da se izbore sa tifusom koji se širio neverovatnom brzinom.
Kao doktorka, Elizabet Ros je verovatno znala da postoje velike šanse da će se i ona zaraziti. Na kraju krajeva, u Kragujevcu je videla lekare i bolničarke koji su sada ležali oboleli među pacijentima ili već preminuli. Ali bio je to rizik koji je bila spremna da prihvati.
Samo nedelju dana po dolasku u Kragujevac, i Elizabeta Ros je počela da oseća prve znake tifusa. Ipak, nastavila je da radi sve dok je mogla da stoji na nogama.
Posle 13 dana borbe sa bolešću Elizabet Ros je umrla. Bio je 14. februara 1915. njen 37. rođendan.

Doktorka Elizabeta Ros je uz sve vojne počasti sahranjena na groblju na Varoškom groblju u Kragujevcu, februara 1915. godine. Pored nje počivaju još dve njene koleginice iz Britanske humanitarne misije.
Na spomeniku hrabre Britanke je uklesano: „Ovde leži dr Elizabet Ros“, a ispod je ćiriličnim pismom zapisano „Narodu ste srpskom darovali srce“

(Dnevne.rs /Izvor:A.B.,Dnevno.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone