OSTAVILA JE POSAO ARHITEKTE I ZAPUTILA SE U ŠVEDSKU: Ispovest šokirane devojke koja je probala da se zaposli u Štokholmu

posao
Foto: Dnevne.rs/pixabay
Dve godine je radila kao arhitekta u Srbiji za 25.000 dinara, a onda je odlučila da ostavi sve i pođe na neko bolje mesto.

– Rešila sam da okušam sreću “preko grane“ i potražim posao u nekoj od “obećanih zemalja”. Izbor je pao na Stokholm, a ja sam rezervisala avionsku kartu i otišla kod koleginice sa fakulteta koja je pronašla posao u prestonici Švedske – započinje svoju priču ova Srpkinja.

Stranci na Srbe gledaju kao na nekog ko zna za šta živi i ko ima vremena i za sebe i za prijatelje i za izlazak, ali ova Beograđanka tvrdi da je to tako za one koji nemaju posao.

– Uvek su me nervirale izjave ljudi koji nemaju pojma kako je teško preživeti u Srbiji od meseca do meseca, kada vam na račun legne jedva 200 evra. I tu “privilegiju” imaju samo pojedinci koji su imali sreće da nađu nekakav posao. Među njima sam i ja, mada sebe ne smatram srećnicom…

Kada se napokon našla u prestonici Švedske, prvo što je pomislila bilo je: mnogo je hladno. Uzela je mapu i krenula u potragu.

– Svakog dana obilazila sam drugi deo grada. Imala sam spisak firmi, biroa i agencija koje želim da posetim i ostavim CV. U svakom slučaju, svi su me dočekali raširenih ruku! Nisam mogla da verujem! Ne samo da su me pustili unutra, već su me dočekali sa osmehom, neki mi ponudili kafu, sok… Pričali su sa mnom i posvetili mi svoje dragoceno vreme! – priča ona.

Nakon prvog dana potrage, imala je još jaču želju da zauvek ode iz Srbije.

– Kada bih na ulici pitala nekoga da mi pomogne da pronađem adresu, svi su mi izlazili u susret. I kada nisu znali gde se nešto nalazi, vadili su svoje telefone i na mapi mi objašnjavali kako da stignem do željenog mesta. Bili su ljubazni i nasmejani.

Za tih sedam dana, koliko je boravila u Švedskoj, obišla je nekoliko desetina firmi i biroa, ostavila svoju biografiju i odlučila da se preseli prvom prilikom.

– Nakon povratka u Srbiju, shvatila sam da smo decenijama (ako ne i stotinama godina) udaljeni od emancipovane Evrope i da prvo treba da naučimo da poštujemo jedni druge kao ljudska bića. Posle par nedelja, dobila sam i prve mejlove iz Švedske. Ne bih da baksuziram, ali možda mi se sreća konačno osmehne..

(Dnevne.rs /Balkanspress.com /Izvor:SrbijaDanas.com)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*