NEĆETE VEROVATI: U ovoj državi Srbi masovno žive od SMRTI

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
trajekt
pixabay
Kada je Bajaga pevao onu čuvenu pesmu „Moji su drugovi“, u svoj stih „gore od Aljaske do Australije“, trebalo je da ubaci i Afriku. Postoji živa i vrlo uticajna zajednica Srba u Bocvani, a u dalekoj zemlji vode se geslom „trbuhom za – kovčegom“.

– U Bocvani živi 400 vrlo uticajnih Srba, toliko uticajnih da je ova država devedesetih bila jedina zemlja u svetu koja SR Jugoslaviji nije uvela sankcije – objašnjava student Geografskog fakulteta Marko Krsteski koji je došao do ovih zapanjujućih podataka koje je potvrdila i pohvalila dr Snežana Vujadinović, profesorka Regionalne geografije na Geografskom fakultetu u Beogradu.

Krsteski je došao do podataka da su se daleki domaći gastarbajteri iselili još u 18. veku, a lavove nisu imali na kapiji nego ispred nje.

– Prvi Srbi koji su došli na jug Afrike su formirali svoje kolonije. Migracija srpskog stanovništva se desila u dva talasa, jedan za vreme Kraljevine Jugoslavije, kada su došli da rade u rudnicima, drugi tokom 1960-ih godina, nakon sticanja nezavisnosti većine afričkih zemalja, i priključenja Pokretu nesvrstanih, kada su firme iz SFRJ došle sa našim radnicima u ove krajeve – priča Krsteski za „24 sata“.

Sudbina Srba u Africi ostaće usko vezana za kopanje, samo su posao u rudnicima zamenili onim na groblju.

– Bocvana je zemlja u kojoj je zaraženost HIV virusom na visokom nivou. Ona je u samom svetskom vrhu, jer po podacima UN, oko četvrtina stanovništva boluje od side. Razlog leži u tome što vera ne dozvoljava stanovništvu upotrebu kondoma, pa su posledice katastrofalne. Prosečni životni vek se spustio na ispod 40 godina – objašnjava Krsteski i otkriva neverovatnu priču Srbina koji je to iskoristio.

Bauer, Human, Botswana, Portrait, Africa

Kako je Milivoje iz Loznice postao gospodar pogrebne delatnosti

– Milivoje Nikolić, poreklom iz Loznice, počeo je da se bavi proizvodnjom mrtvačkih kovčega kako bi se pokojnici dostojno sahranjivali. Njegovi su se bavili stolarskim zanatom, tako da je u kratkom roku savladao tehniku izrade. Pošto mu se posao brzo razvijao, sada pruža kompletnu uslugu za sahranu. Poseduje 16 filijala u zemlji, kojima šalje pune kamione. Pojedini kovčezi se kreću i do 1.500 evra. On je izgradio i prvi krematorijum u Bocvani. Nikolić je, kao predsednik zajednice Srba u Bocvani, poznat i po humanitarnom radu. Nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju 2014. naša zajednica sa juga Afrike je prikupila 22.000 evra kao pomoć nastradalim porodicama u Obrenovcu – otkriva Krsteski.

Srpski direktor koji je postideo Bila Klintona

Od mnogih svetlih primera naših ljudi u dijaspori treba pomenuti i Miroslava Majka Miloševića. Živi u Južnoafričkoj Republici, u Johanezburgu, gradu sa najvećim brojem stanovnika, direktor je kompleksa Montekaznio, smeštenog na oko 30 hektara, gde je polovina pod krovom. Napravljen je po uzoru na toskanski Montekazino i kao simbol Južne Afrike godišnje privuče milione turista iz celog sveta. Od brojnih restorana svetskih kuhinja najlepši je Koko Bongo, čiji su vlasnici Zoran i Zorica Pecelj iz Sarajeva. Miroslav je stigao 90-ih godina bez znanja engleskog jezika.

Svojim radom i trudom popeo se do pozicije direktora. Imao je prilike da se susretne sa brojnim svetskim ličnostima, među kojima je i Nelson Mendela, prvi crni predsednik države. Interesantan je njegov susret sa Bilom Klintonom, bivšim predsednikkom SAD. Kada je Klinton došao u goste, Majk je na sebi nosio značku sa likom Slobodana Miloševića, pa kada ga je Klinton upitao šta gospodin Milošević radi tu, on mu je odgovorio da čeka gospodina Klintona. Prilikom snimanja filma Kazino u Montekazinu, izabran je za dublera poznatog holivudskog glumca Roberta de Nira.

Ivica – afrički kralj safarija

– Zanimljiva je i životna priča Ivice Puškaša. Godinu dana nakon sticanja nezavisnosti, u Bocvani su pronađeni dijamanti. Nakon ulaska u Pokret nesvrstanih, pristižu i velike firme iz SFRJ. Ivicin otac stigao je sa preduzećem Energoprojekt 70-ih godina. Pošto zemlja dobija jako mali broj padavina godišnje, reč “kiša“ je na lokalnom jeziku naziv nacionalne valute i isovremeno sinonim za reč “blagostanje“. Ivicin otac zato odlučuje da pokrene sopstveni posao, a to su bili tankovi za vodu. Ubrzo mu se pridružio i Ivica 1973. kada je imao samo 17 godina i on je od stalno naseljenih Srba najduže u Bocvani. Radeći sa svojim ocem, ispekao je zanat i preuzeo biznis. Sada ima farmu površine 900 hektara, koja je ograđena i u njoj živi oko 500 divljih životinja, koje u okviru safarija posećuju turisti. Foto-turizam se promoviše naročito nakon ukidanja lovnog turizma, jer ova grana učestvuje u BDP Bocvane sa 12 odsto – ističe Krsteski.

Srbin koji je gradio Bocvanu

Branko Cavrić, profesor je na univerzitetu u Gaboroneu, glavnom gradu Bocvane. Jedan je od nekoliko planera beogradske planerske škole sa Geografskog fakulteta, koji su svojim projektima uticali na razvoj Bocvane. Veoma su poznate naše arhitekte, među kojima je Konstantin Kokan Mandić, koji je ostavio veliki pečat. Veselin Jelušić, selektor Bocvane, doveo je nacionalni tim na 91. mesto rang liste FIFA. Zbog njega je stadion stalno bio pun.

(N. GAVRILOVIĆ /24sata.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone