NABAVITE I ČUVAJTE SRETENJSKU SVEĆU: Ako bolest dođe u kuću, evo kako pomaže

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
slava
Foto: Dnevne.rs/pixabay
Vrapci do Sretenja biraju svoje neveste,a na ovaj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji

Sretenje Gospodnje je dan kada su ljudi prvi put sreli malog Isusa Hrista.

Četrdeset dana po rođenju, Bogorodica donese u Jerusalimski hram svog sina da ga po zakonu posveti Bogu. U hramu je ugledaše starac Simeon i udovica Ana, koji u malom Isusu prepoznaše dugo čekanog Mesiju.

Fariseji javiše ovu vest caru Irodu, koji pomisli da je to novi car o kome su mu zvezdari sa Istoka govorili, pa brzo posla ljude da ubiju Hrista.

Međutim, porodica je predosetila opasnost i po uputstvu anđela uputila se u Misir.

Sretenje se u narodu tumači kao dan kada se sreću zima i leto. Ponegde se kaže i Obretanje, jer se ovog dana obrće zima u leto. Zato se priča da kad se sretnu zima i leto na Sretenje, onda zima kaže letu: „Ti meni daješ gole i bose ljude,a ja tebi obučene“,a leto odgovara: „Istina,ali se meni mnogo više raduju nego tebi.“

Iz ovih pričanja očigledna je stara narodna podela godine na zimu i leto.

Veruje se da na ovaj dan mečka izlazi iz svog skloništa i pogleda da li ima senku. Ako je ima, onda se okrene i vraća u pećinu da odspava još šest nedelja, koliko će zima trajati. Ako nema senku, onda se odgega u šumu u potrazi za hranom.

Koliko je ovo verovanje uvreženo dokaz su mnogobrojni posetioci zoološkog vrta u Beogradu koji su ranije dolazili da vide ponašanje mečke Božane, a danas nekog drugog medveda i mečke.

Vrapci do Sretenja biraju svoje neveste,a na ovaj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji, a pošto oni ne žive dugo, brak im traje kratko, pa mladenci izbegavaju da venčavanju na Sretenje.

Devojke dobro gledaju koga će prvo ujutru sresti, jer se veruje da će i budući mladoženja ličiti na mušku osobu koju su tog jutra srele.

Ovaj praznik je krsno ime pojedinih rodova, a abadžije su ga uzele kao krsnu slavu esnafa. Sretenje, koje su narodna mašta i iskustvo obogatili nizom običaja i verovanja, posebno je značajno za srpski narod i usled činjenice da se na ovaj dan zbio najprelomniji događaj u našoj istoriji – podignut je 1804. godine u Orašcu Prvi srpski ustanak pod vođstvom Karađorđa. Država Srbija od 2001. slavi Sretenje kao Dan državnosti.

Praznik Sretenja Gospodnjeg se u katoličkim i protestantskim zemljama naziva Kandelora (od latinskog, Festum candelarum-praznik sveća). U Italiji se Kandelora smatra poslednjim danom zime.

Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša – zime više neće biti, a ako sija sunce – biće još hladnog vremena.

Na Kandeloru se osveštavaju sveće, koje se čuvaju u jastuku i pale samo u slučajevima krajnje nevolje, ako se razboli ukućanin ili domaća životinja, i veruje se da njen plamen i dim momentalno leče.

U Austriji ovog dana u kućama gori niz sveća, da bi po verovanju osvetlili put pokojnicima. U Nemačkoj na Sretenje kažu da će uskoro biti kraj zime i seljani se uveliko pripremaju za poljske radove.

U pokrajini Hasen je bilo u običaju da se ovog dana jedu gusta pšenična kaša i pržena kobasica, da bi lan izrastao gust i dug. U Španiji je Sretenje – Candelaria, isključivo crkveni praznik.

(Dnevne.rs/Stil.kurir.rs/Izvor:srbijuvolimo.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*