KRIMINALAC I ADVOKAT LJUDIMA IZ PODZEMLJA: Dorćolski don koji je „završio“ uzidan u temelju (VIDEO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
devedesete
Foto: printscreen7fejsbuk
Imao je status opasnog kriminalca, ali i „advokata“ momaka sa vrelog asfalta, pesnika i najpoznatijeg „dorćolskog dona“

Najpoznatiji dorćolski don, čuveni Iso Lero, poznatiji kao Džamba – nestao je pre 26 godina. Poslednji put viđen je u ranim jutarnjim časovima ispred kockarnice “London” na uglu Kneza Miloša i Kralja Milana, posle tuče na šestom spratu Beograđanke. Njegovo telo nikada nije nađeno, smatra se mrtvim.

Od tada traju šaputanja po beogradskom asfaltu ko je naredio njegovu likvidaciju, jer malo ko veruje u priče kako je Džamba s koferom para otišao negde u Južnu Ameriku i da danas na nekoj plaži, dok ispija koktele u hladu, čita na tabletu šta se dešava u njegovom Beogradu.

Iso Lero je mitska figura beogradskog podzemlja. O njegovoj sudbini se mnogo spekulisalo, ali ono što je izvesno jeste da njegov leš nikada nije pronađen, kao i da se njegov slučaj u beogradskoj policiji nalazi u kartoteci “nestali”.
U Centralni zatvor dospeo je 1976. godine zbog otimanja novčanika i tuče na autobuskoj stanici u Beogradu. Zbog “zavidnog” renomea koji je već stekao, dobio je status vrlo opasnog kriminalca.

Vremenom se Džamba posvetio izučavanju krivičnog zakona. Mnogi su ga sa nevericom slušali kako napamet, kao pesmicu, doslovno recituje sve paragrafe Zakona.

Zato su ga mnogi pritvorenici, naročito oni koji nisu imali novac za skupe advokate, molili da im upravo on, sa nekoliko razreda osnovne škole, piše žalbe i druge sudske predstavke, jer je bezbroj puta dokazao da to zna da uradi bolje i smišljenije i od dobrog advokata.

Uporedo sa “pravničkom” delatnošću pisao je i pesme. Svaku je, neizostavno, čitao dežurnim komandirima u zatvoru. Bile su to ljubavne pesme, od kojih je mnoge otpevao Džej, njegov brat od tetke. Odrasli su u istom dvorištu u Dobračinoj ulici na Dorćolu.

U beogradskom podzemlju raširena priča kaže da je marta ’92. godine Džamba u jednoj kafani pucao u Ražnatovićevu fotografiju. Saznavši za ovo, Arkan se već sutradan čuo sa Lerom i rekao mu da ne želi svađu i da on zadrži Dorćol, a Dedinje je Arkanovo.

Kobnog jutra 23. septembra 1992. godine Iso je pripit došao u kockarnicu na šestom spratu “Beograđanke” koju je tada obezbeđivala agencija “Delije”, a čiji je vlasnik bio Arkan. Već na izlazu iz lifta Džamba se, navodno, sukobio sa vratarima.

Nije hteo da plati ulaznicu, a posle kraće prepirke pljunuo je sliku komandanta Srpske dobrovoljačke garde. Kao po komandi, momci iz obezbeđenja pretukli su Isu.

Snežana Lero, Isina supruga, tužila je kasnije četvoricu Arkanovih ljudi koji su, tvrdi ona, pretukli i u nepoznatom pravcu odvezli njenog Džambu. Još uvek se na ulici prepričava da je gomila Arkanovih Delija/Tigrova pretukla do smrti Džambu rukama, nogama i kundacima pušaka, strpali ga u gepek i odvezli u Erdut gde su ga uzidali u temelje Pejine benzinske pumpe.

Tadašnji šef obezbeđenja “Beograđanke” Vukašin-Vule Gojak, koji je po sopstvenom priznanju prvi udario pripitog Lera, objašnjavao je kako Arkanovci nemaju ništa s Džambinim nestankom:

– Udario sam ga nekoliko puta pesnicom da bih ga onesposobio, pa on je pre toga uperio nekakav pištolj u čelo mog kolege. Pošto smo ga smirili, ubacili smo ga u lift i izbacili na ulicu – pričao je Gojak tvrdeći da ne zna šta se desilo s Džambom nakon incidenta.

 

(Dnevne.rs/kurir.rs/Izvor:EPK/Legende devedesetih)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*