KRAGUJEVČANIN DANILO MIHAILOVIĆ (19) JE „ŠAPTAČ KONJIMA“: A ovo je neverovatan trenutak kada je počeo sa njima da priča! (FOTO) (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
konj
Foto: Telegraf
Hasan je konj koji je stigao u prihvatilište za konje izgladneo i zanemaren. Izdali su ga oni koji je trebalo o njemu da brinu. Priča kaže da mu je tada Danilo nešto došapnuo i Hasan je prihvatio ljude

Kragujevčanin Danilo Mihailović ima tek 19 godina, upravo je postao brucoš, budući informatičar i jednom je prišao konju Hasanu koji je izgladneo i zanemaren stigao u prihvatilište, nešto mu došapnuo i konj od tada prihvata ljude. 

Hasan je konj koji je stigao u prihvatilište za konje izgladneo i zanemaren. Izdali su ga oni koji je trebalo o njemu da brinu. Priča kaže da mu je tada Danilo nešto došapnuo i Hasan je prihvatio ljude. Najzad je neko smeo da ga zajaše.

Danila su tada nazvali šaptačem konjima. On sebe ne naziva tako. Danilo mašta o par svojih konja, životu na selu, i radnom mestu u kući, mestu programera. Oni koji ga dobro znaju iza njegovih leđa šapuću da je on šaptač konjima.

– Nisam šaptač, još manje šapućem konjima, da se razumemo. Samo je naše druženje i prijateljstvo, što da ne nazovem to pravim imenom, zasnovano na poverenju i ljubavi. Konji mi dopuštaju da ih jašem jer ih nikada ničemu nisam učio silom, a ako i padnem tokom jahanja greškom životinje ustajem i nastavljamo dalje, bez grdnje. Ponašam se prema njima kao što bih želeo da se neko prema meni ponaša, nisam zaslužio da me neko kinji i tuče kad pogrešim, zar ne? I životinja ima prava da pogreši – objašnjava Danilo.

Foto: Telegraf

Ovaj mladić živi u stanu sa pogledom na kragujevački spomen park Šumarice. Od najbližeg hipodroma udaljen je par stotina metara. Detinjstvo i dečaštvo proveo je među konjima, iz čiste ljubavi prema njima. Čistio im je, hranio ih i pojio, pa jahao. Negde usput, drugi su primetili se sa ovim plemenitim životinjama razume bolje nego većina ljudi.

– Pre par godina, kada sam počeo da radim u azilu za konje”Staro brdo” u Lapovu upoznao sam konja Hasana koji nikome nije dopuštao da ga jaše. Stigao je zapušten, na ivici smrti. Nije verovao ljudima. Meni je prvom dopustio da ga jašem i tada su me u azilu nazvali šaptačem konjima. Kada me neko pita šta se između mene i konja dešava ja ne znam da objanim, ti trenuci nisu objašnjivi rečima – priča Danilo.

On kaže da sa konjima komunicira pogledom i mimikom, a kada govori sa konjem reči zvuče drugačije nego kada razgovara sa ljudima. Na prvom susretu, sa konjem se upoznaje tako što se onjuše, licem u lice, nosem u nos.

Foto: Telegraf

Kada razmene dah, što je konjima vrlo bitno, počinje upoznavanje.

Prilazim konju lagano i pitomo, čak se malo povijem jer sam visok. Ne želim da pomisli da ga smatram inferiornijim, prilazim kao jednako biće sa njim jer i jesmo dva jednaka bića na planeti.

Foto: Telegraf

Onda konja pomilujem, češkam ako dozvoli. A konj me skoro uvek prihvati jer oni naše namere mnogo bolje procenjuju nego mi namere drugih ljudi. Nama je teže da procenimo konja jer to nije pas pa da vidite svaki pokret, kičme, repa, oka. Konj je veliki i morate biti izuzeno osetljivi i dobro ih poznavati da bi predvideli šta će učiniti, da li je uplašen, da li će poskočiti – pojašnjava Danilo.

Iako negira da je šaptač, ovaj mladić priznaje da je od malobrojnih koji leži sa konjima u štali i mazi ih kao male pitome štence. Konji inače malo kada leže i malo kada ostaju u tom položaju kada im priđu ljudi. Da bi jedan konj pustio čoveka da mu priđe dok leži i još legne sa njim, mora mnogo da mu veruje.

Za mene je to čast, prvo kada me je pustio Hasan, pa sada i ždrebe iz Jagodine, koje je kod nas stiglo nakon maltretiranja. Najpre nije htelo ni da jede, a sada stavim njegovu glavu sebi u krilo, češkam ga i ćutimo – priča Danilo.

Foto: Telegraf

I dalje negirajući da je šaptač, Danilo ipak priznaje da razgovara sa konjima, toliko da nekada zbunjuje ljude koji ga posmatraju.

– Hrabrim ih i u šetnji i tokom jahanja, možda oni ne razumeju tačno šta im pričam, ali osete prema tonalitetu, emociji u glasu. Prema reakciji vidim da me razumeju, kako, ne znam – kaže Danilo.

Foto: Telegraf

On dodaje da je mnogo naučio o konjima, ali da i dalje ne zna kako konji na nas utiču. Danilo kaže da je dovoljno da priđe konju i da tada kao da neko okrene prekidač i sve teško nestaje, i ostaje samo mir i spokoj, čista radost, smeška se šaptač konjima. I ovde bi Danilo opet rekao da nije šaptač, da je samo dobar u onome što radi i dodaje da bi, ako se tako gleda, dobar lekar bio “šaptač pacijentima”.

Danilo Mihailović danas pomaže zanemarenim i odbačenim konjima u azilu u Lapovu i ima izuzetno težak zadatak, da tim konjima vrati poverednje u ljude. Uči ih da ponovo šetaju sa čovekom, da dopuste da ih čovek jaše. Danilo od konja koje je čovek zlostavljao, odbacio, tukao vilama i koristio u medicinskim istraživanjima pokušava da opet stvori životinju koja živi sa čovekom. Telegrafu nije priznao šta konjima došapne kad su sami.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

(Dnevne.rs /Izvor: Marija Raca, Telegraf)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone