KOSMIČKA HAVARIJA: ŠTA BI SE DESILO KADA BI NAŠA PLANETA OSTALA bez svog PRIRODNOG SATELITA

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
svemir
Foto: Dnevne.rs /pixabay
ŠTA bi bilo kad bi Zemlja ostala svog jedinog prirodnog satelita – bez Meseca?

Ako bi se vreme postojanja naše planete svelo na 24 časov, Mesec bi se pojavio 10 minuta nakon početka merenja vremena.

Naš prirodni satelit nije prosto komad kamena. Bez njega bi život na Zemlji izgledao sasvim drugačije, a možda nikad ne bi ni nastao.

Slučajna klima

Promene godišnjih doba dugujemo uglu ose rotiranja Zemlje u odnosu na ravan njene orbite. Mesec izravnava oscilacije Zemlje, pa je ugao nepromenljiv. Bez njega, umesto stabilne klime povremeno bismo imali ekstremnu, sa istom razlikom u temperaturi kakva sada postoji između Južnog pola i ekvatora.

Mogućnost života

U ranim fazama formiranja sistema Zemlja-Mesec pod uticajem teže satelita, koji je neravnomeran u bližem i daljem delu planete, Zemljina magma se stalno pomerala. To je dodatno zagrevalo Zemlju, i ona ostajala tečna i topla „duže nego što je trebalo“. Možda je upravo taj vremenski bonus dao dao šansu životu koji se rađao da se učvrsti na Zemlji.

 

plima
Foto: Dnevne.rs/pixabay

Tamne noći

Noći bi na Zemlji bez Meseca bile mnogo tamnije nego što jesu. Drugi po sjaju objekat na noćnom nebu, Venera, svetli 14.000 puta slabije od našeg prirodnog satelita.

Evoluirajući u potpunom mraku, primati bi razvili odličan noćni vid- u suprotnom bi ih jednostavno pojeli grabljivci. I ko zna da li bi tada bilo potrebe za pronalaskom sijalice.

Bez pomračenja

Da nema Meseca, Zemljani nikada ne bi mogli da se dive pomračenju Sunca.

Zahvaljujući srećno „izabranom“ rastojanju, u trenutku kada se Mesec nađe između Sunca i Zemlje, njegova senka u potpunosti zaklanja našu zvezdu. Sledeći objekat koji po dimenzijama može da „zatamni“ Sunce – Venera – izgleda kao sićušna crna fleka.

Superbrza godina

Satelit ne čini samo da se pomeraju svetski okeani. Zbog takozvanog plimskog ubrzanja, Zemlja se svake godine okreće sve sporije. Za jedan vek godina postaje duža za jednu mikrosekundu (mikrosekunda je milioniti deo sekunde).

pun
Foto: Dnevne.rs /pixabay

Otkad je planeta dobila satelit, on je usporio rotiranje Zemlje nekoliko puta!

Bez Meseca bi dan trajao osam sati, a godina bi brojala više od hiljadu dana.

Surova klima

Zbog brze rotacije Zemlje, u atmosferi bi se sve vreme formirale snažne struje vetra i oluje. Većina sadašnjih životinja i biljaka ne bi izdržala takve uslove, tako da bi flora i fauna Zemlje bez Meseca podsećale na floru i faunu surovih stepa i visoravni visokih planina.

Mirna voda

Vode okeana pomeraju plimske sile Meseca i Sunca, pri čemu je doprinos Zvezde svega 40 odsto.

Bez Mesečeve Gravitacije ne bi bilo korala i mnogih mekušaca, koji su nepomični i love hranu u vodi koja se pomera pod uticajem Meseca. A to znači da bi morski lanci ishrane bili uređeni potpuno drugačije.

Kosmička havarija

Smatra se da se Zemlja formirala pre 4,56 milijardi godina i da je dobila satelit već kroz 30 miliona godina, nakon što se u planetu ukucao objekat veličine Marsa. On je otkinuo gigantski komad tada još polutečne planete, koji nije uspeo da savlada silu teže i ostao je u odbiti Zemlje. U početku se Mesec nalazio na 20.000-30.000 kilometara od planete – 20 puta bliže nego sada.

Baš komšijski

Mesec nije nešto što samo ulepšava noćno nebo i uzbuđuje zaljubljene. Uprkos značajnoj udaljenosti (kosmonautima treba tri dana da stignu do satelita), Mesec utiče na Zemlju jače od bilo kog drugog nebeskog tela. Oblik planina i ravnica, životinjski svet u okeanima, čak i trajanje dana – bez Meseca bi sve bilo drugačije na našoj planeti.

(Dnevne.rs /Izvor:Intermagazin.rs)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone