KAKO MISLIMO, TAKO ŽIVIMO… (POUČNA PRIČA)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

ptica

Foto: pixabay /dnevne.rs

Neki čovek je pronašao orlovo jaje i stavio ga pod kvočku na svom seoskom imanju.

Zajedno s pilićima izlegao se i orlić, i odrastao je s njima. Celi svoj život orao je radio isto što i pilići, misleći da je i on jedan od njih. Kljucao bi po zemlji tražeći gliste i bube. Kvocao je i kukurikao, mahnuo bi koji put krilima i letio nekoliko metara u vazduhu.

Godine su prolazile i orao je ostario. Jednog dana video je iznad sebe, na vedrom nebu, veličanstvenu pticu. Ptica je gracioznom dostojanstvenošću jedrila po snažnim vazdušnim strujama i jedva da je koji put zamahnula svojim zlatnim krilima. Orao je gledao u nebo zadivljen.

„Ko je to?“ upitao je.

„To je orao, kralj ptica“, reče kokoš koja je stajala do njega. „On pripada nebu, a mi pripadamo zemlji – mi smo kokoši.“

I tako je orao živio i umro kao kokoš jer je mislio da je i on kokoš.

                            

(Svesnost, Antoni de Melo /BalkansPress.com)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • Pingback: simpleNewz - Dnevne.rs RSS Feed for 2014-12-07()

  • Fonif Esnoseso

    Orao je mislio kao orao ali je sticajem okolnosti bio prisiljen da se ponaša kao kokoška, jer mu je ušitelj bila kokoška. NJegove urođene sposobnosti nisu izgubljene nego su, opet sticajem okolnosti, zanemarene. Ovde je pokazano da više ima značaja na pojedinca dejstvo okoline nego njegove urođene sposobnosti.