JOVAN (28) JE U NJUJORKU RADIO 5 MESECI: Obećana zemlja gde radiš 15 sati, svi se drogiraju, a SMEŠTAJ je posebna priča (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
posao
Foto: pixabay, telegraf
– Strašno je na šta sve pristajemo, samo da bi se reklo da živimo u Njujorku – ogorčeno nam je rekao Jovan po povratku iz Njujorka

“Američki san” je i danas usidren u mislima brojnih Srba koji veruju da će se u “obećanoj zemlji” od siromaha lako i brzo pretvoriti u bogataša. Zbog toga odlaze tamo, u potrazi za boljim sutra, iako ni Amerikanci više ne veruju u priče o “američkom snu”.

Valjda sve u životu moraš da probaš da bi se uverio kako je. Tako sam i ja morao da odem u Njujork na pet meseci gde sam sve vreme radio u keteringu kao konobar. Iako mi je smena trajala 15 sati, a nekad i duže, zarađivao sam taman koliko mi treba za život. Ništa više od toga. Da ne pričam da sam do posla i od posla do kuće putovao po dva sata, pa mi je za san ostajalo jako malo vremena – priča nam Jovan (28).

 

Za tih pet meseci, nikada nije imao pauzu na poslu. Kaže nam da su zaposleni morali da se kriju kada su gladni i da stojeći uzimaju zalogaj po zalogaj.

Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

– Radnici se tamo smenjuju kao na traci. Ko pita za pauzu, lako može da dobije otkaz i da zaposle sledećeg koji stoji u redu. Strašno je na šta sve pristajemo, samo da bi se reklo da živimo u Njujorku – ogorčen je Jovan.

Jedan od najvećih problema je i smeštaj. Većina Evropljana živi u sobama od 10 kvadrata koje obavezno dele sa nekim.

– To je posebno zanimljivo. Znam ljude koji su se hvalili kako žive na Menhetnu, što u neku ruku i jeste tačno. Ali, “zaborave” da kažu da na tom Menhetnu žive u nekoj minijaturnoj šupi i da je dele sa Meksikancem, Vijetnamcem, nekim koga nisu birali, već su ga zatekli tu. Da ne govorim da su cene takvih šupa 800 dolara. U Beogradu za taj novac možete iznajmiti luksuzan petosoban stan u centru, sa SPA elementima u njemu.

Foto: Telegraf
Foto: Telegraf

Jovan dodaje da je u Njujorku najlakše otići na sve fensi događaje. Dovoljno je samo da upoznate dvoje ljudi koji rade na ulazu i već ste u prvim redovima na Fashion Week-u, na žurkama sa holivudskim zvezdama i pevačima.

– I onda se ljudi slikaju na tom istom Fashion Week-u i postavljaju slike na Instagram, a deset minuta posle toga po džepu traže sitninu da bi metroom mogli da se vrate kući. Što je najgore, lako je izgubiti se u svemu tome. Mnogo njih umisli da zaista živi “američki san”, pa ostaju godinama tamo, konobarišu i robuju gazdama. I nikada ne napreduju jer su priče o naglom bogaćenju i napredovanju čista laž – objašnjava.

 

Pod pritiskom finansija i osećaja da ste rob na poslu, većina se odaje porocima.

– Ja ne znam nikoga ko u Njujorku nije počeo da koristi bar marihuanu. U alkoholu i drogama vide jedini način da se oslobode psihičkog pritiska. A i, to je najjeftiniji način za opuštanje mozga – objašnjava mladić koji je među retkima koji su uspeli da odole porocima.

Foto: Telegraf
Foto: Telegraf

Iako mnogi po povratku u Srbiju dožive šok i samo razmišljaju kako da se vrate tamo negde u inostranstvo, u Jovanovom slučaju je bilo potpuno drugačije.

– Teško je objasniti, ali krenete od sitnica. Njujork je lep i uvek bih tamo otišao turistički, ali to je najprljaviji grad u kom sam bio. Svakodnevno kroz njega prođe milion turista i svako baca smeće okolo. Sve je preskupo, od neukusne hrane, do bioskopa – koji je takođe prljav. Mrzeo sam što postoje klasni marketi, oni u kojima kupuju siromašni i oni u kojima kupuju bogati. Naravno, mi siromašni smo jeli pravo smeće, genetski modifikovano – priseća se Jovan.

Zanimljivo je i da je najveća prijateljstva izgradio sa ljudima iz nebalkanskih zemalja.

 

– Balkanci su prilično čudni. Neverovatno mi je da se i tamo, na drugom kontinentu, sve svodi na to ko je Hrvat, a ko Srbin. Pre će vam pomoći neko iz Vijetnama nego sa Balkana – priča Jovan.

Samo u Njujorku ima dovoljno restorana da naredne 54 godine svakog dana budete gosti na različitom mestu. Ili da u njemu radite. Dakle, ima posla za sve: konobare sa iskustvom, početnike bez ikakvog predznanja o ugostiteljstvu, turiste sa i bez dozvole za rad u Americi.

Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Ukoliko se upustite u ovo, morate da znate da nećete postati direktor tog restorana, a naročito nećete početi da se bavite svojom strukom posle mesec dana. Bajke ni u Americi više ne piju vodu.

Što se “velike jabuke” konkretno tiče, ona će pre biti kisela nego slatka, i genetski modifikovana.

 

(Dnevne.rs/Izvor:J. Stakić/j.stakic@telegraf.rs,Telegraf.rs)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*