JAPANSKI PILOTI KAMIKAZE: Da li su želeli ponosno da odlaze SMRT (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
avion
Foto: wikipedia
„Samoubilački fanatični piloti, ponosni što im je ukazana čast da odu u smrt u slavu imperijalističkog Japana“. Tako se već godinama opisuju kamikaze iz bitaka na Pacifiku u Drugom svetskom ratu.

Stvarne kamikaze, međutim, nisu bili tako jednoglasno radosni što odlaze u smrt. „Oni to nisu zaista želeli“, otkrio je za „Ozy“ Klark Mek Kali, profesor psihologije sa koledža „Bryn Mawr“, čoveku kojem je za verovati jer je jedan od glavnih istražitelja „Nacionalnog konzorcijuma za studiju o terorizmu“. U vremenu u kojem je samoubilački terorizam veoma aktualan, Klark je proučavao taj fenomen kroz vekove.

Otkrio je da su golobradi mladići u japanskoj vojsci odlazili u smrt kao kamikaze zato što im je tako bilo naređeno, i zato što bi svojim porodicama naneli užasnu sramotu da su odbili. Službena propaganda Japana tog doba svejedno ih je nazivala mističnim imenima poput „jutarnje sunce“ ili „cvetovi planinske trešnje“.

U pripremi za napade

Foto: WikipediaU pripremi za napade

Japan je za kamikazama posegnuo tek krajem rata, 1944. godine, kada je admiral Oniši, zapovednik mornaričkih vazdušnih snaga na Filipinima u oktobru te godine bio prisiljen na gorko priznanje da nije u stanju da zaustavi napredovanje vojske SAD i saveznika.

„Moramo da pošaljemo naše lovce pune eksploziva u samoubilačke misije na neprijateljske mete“, predložio je on tada, što je vojni vrh prihvatio.

Do kraja rata, 3860 japanskih mladića pokušalo je da se zabije ili se i zabilo u brojne američke ratne brodove, pobivši pritom 5000 američkih mornara. Zapravo je uspešnost kamikaza bila relativno niska.

Nosač aviona pogođen od strane kamikaze

Foto: WikipediaNosač aviona pogođen od strane kamikaze

Brodove je uspelo da pogodi samo 19 posto njih, jer je američka vojska uspešno reagovla hitnim menjanjem taktike i poboljšanjem protivzračne odbrane. Uprkos tome njihova uloga se mistikovala.

Sa jedne strane zbog iskustva užasa američkih vojnika suočenih sa samoubilačkim letelicama, sa druge zbog podgrevanja mita o istoriji, tradiciji, veličini carstva itd.

Kamikaze

Foto: WikipediaKamikaze

Kamikaze, odnosno „božanski vetar“, nastao je kao izraz u tom ratu na osnovi legende iz 13. veka po kojoj su Mongoli u jednom trenutku poslali veliku flotu na Japan koji je tada bio razjedinjen građanskim ratom.

Flotu je potopio tajfun i tako spasio Japan, da bi se sedam godina kasnije dogodilo potpuno isto. Duh samožrtvovanja dugo se povezivao i sa samurajskim životnim kodeksom bušido.

Nesporno je da su japanski propagandisti 1943. godine u traganju za načinima održavanja fanatizma imperijalnih vojnika, posegnuli i za filozofskim učenjima.

Kamikaza

Foto: WikipediaKamikaza

Tanabe je te godine izdao svoje elo „Smrt i život“ u kojem je pozvao studente da se žrtvuju za domovinu kako bi sledili božiju volju. Tanabe je pripadao uticajnoj filozofskoj školi iz Kjota, ali je isto tako studirao sa velikim nemačkim filozofom Martinom Hajdegerom.

Hajdeger je objašnjavao da je smrt egzistencijalni kraj života, ali i da ona definiše sam život koji joj je prethodio. Tanabe je iz toga izveo poziv Japancima da brane režim u svojoj zemlji i njegovu prirodu.

Tanabe je u tome bio jako uspešan. Mnogi studenti se zaista i jesu prijavili u kamikaze, ali ne tek tako. Njihovi dnevnici svedoče da je tome prethodio snažan društveni pritisak nakon Tanabeovog poziva usmerenog upravo studentima.

Istoričar Volfang Šventkar je zato i napisao: „Svi piloti peli su se u letelice sa ogromnim entuzijazmom“, ali i to da su „u smrt odlazili sa tugom i očajem“.

Najviše kamikaza, njih oko 2000, izginulo je od aprila do juna u borbama za Okinavu. Ozbiljno zabrinut da bi kopnena invazija na glavna japanska ostrva povukla još hiljadu drugih samoubilačkih akcija, američki predsjednik Truman odlučio se radije za oružje neselektivnog masovnog uništenja, za atomsku bombu.

(Dnevne.rs/Blic.rs /Izvor:Express.hr , T. Č.)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone