Ispovest Gorice Nešović (52): Sad sam u najlepšim godinama, nema isčuđavanja kad se nešto desi!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

voditelj

Foto: Fejsbuk / Buđenje

Nisam euforična osoba. I kad je bolno i lepo ja nisam previše ni u patnji, niti se gubim od sreće. Sad mi ni moje godine to ne dozvoljavaju

Gorica Nešović je naša najpoznatija radijska voditeljka. Ona voli sebe i zna šta joj prija. Za Bgonline ona je pričala o životu i ishrani. Prenosimo vam deo tog razgovora:

Samopouzdanje u 40‐im

U svojoj 46. godini Gorica Nešović je konačno tačno znala šta želi od sebe i drugih. Tad je odlučila da napusti posao u velikoj kompaniji. Bilo je to pre nešto više pd pet godina koliko sa kolegom Draganom Ilićem ima privatnu produkciju.

„U 40‐im već imaš neko samopouzdanje, a posle 45. kad žena uđe u takozvanu perimenopauzu,pripremu za menopauzu, kad joj je dete već veliko (moj sin ima 21 godinu), ima više vremena za sebe, fizički manje posla oko dece, pa onda podvlači crtu, pogleda unazad i sagleda šta je sve uradila, osvrne se na ono dobro i loše. Tako sam i ja ukapirala da sam došla do zasićenja i da mi treba novi adrenalin.

Ja bez entuzijazma ne funkcionišem. Shvatila sam šta bi trebalo da promenim i nisam se plašila da napravim taj korak. Nije lako prelomiti, ali ako napraviš plan i očekuješ da će ti biti bolje, siguran u to da investiraš sebe imaš bolju perspektivu od one tokom davljenja u jednoličju ili zasićenju. Tad si motivisan da radiš i misliš više i preuzmeš odgovornost za postupke. Meni se to svidelo.

Trebalo je tad da svojim snagama dokaže sebi da može da živi od toga što su zamislili, a bilo joj je jasno da ako ne proba neću nikad ni znati da li je sve to moguće,“ navodi Gorica.

„Verovala sam u Dragana i mene i u našu poslovnu priču. Uvek imaš one koji su preplašeni i pitaju se kako će sve biti, ali ja ne dozvoljavam da oni utiču na mene. Uvek će biti onih koji ćete odvraćati od ideje i terati te ka “sigurici”. Do tad sam imala utisak kao da kopnim, tražila sam gde ću da potrošim svoju energiju. U to vreme smo imali popularnost, slušanost. Preuzela sam odgovornost i to mi je bila velika inspiracija.

Uvek sam bila čvrsto na zemlji. Intuicija mi je jaka, sledila sam je i sve mi je bilo uzbudljivo, ali ne i stresno. Hrabrili smo jedno drugo, a oboje smo po prirodi optimisti,“ priča Gorica.

Pedesete – najlepše godine

Pred problemima Gorica nikad ne kuka, već odmah sagledava sva moguća rešenja. Slušaoci je vole i zato što o svemu ima stav, u “sve se razume”, svestrana je, mudra i sve naziva pravim imenom.

„Nikad nisam išla u psihološke radionice i savetovališta, a sve što sam čula od ljudi koji se time bave dok sam s njima na radiju razgovarala već sam znala i primenjivala. Uvek me je zanimalo kako da se što bolje osećam u svojoj koži ‐ mentalno, emotivno, fizički. Nisam euforična osoba. I kad je bolno i lepo ja nisam previše ni u patnji, niti se gubim od sreće. Sad mi ni moje godine to ne dozvoljavaju.

Kao klinka sam htela da menjam svet, pa sam tad kad sam bila tužna tri dana plakala, a kao srećna bih skakala do plafona, ali to je normalno u osamnaestoj,“ priča Gorica.

Sad sam u najlepšim godinama. To je kao kad staviš naočare, pa ti je sve jasno. Nema iščuđavanja kad se nešto desi.“

Ostatak intervjua pročitajte na bgonline.rs

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone