EVO KAKO UTERIVAČI DUGOVA PRETE I PLAŠE LJUDE

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Foto: Ilustracija: Dnevne.rs/pixabay
Foto: Ilustracija: Dnevne.rs/pixabay
Đorđe M., nekadašnji radnik jedne privatne agencije za naplatu potraživanja, podneo je krivične prijave protiv bivšeg poslodavca i 14 banaka kojima ih optužuje da su nezakonito iznuđivali novac od građana.

– U agenciji sam počeo da radim maja ove godine. Izdržao sam do septembra. Prvo sam prošao obuku od nekoliko sati: kako da pritiskam građane koji duguju novac bankama koje su angažovale agenciju. Govorili su nam: „Morate da gazite dužnike!“ Rečeno nam je tačno koje laži da govorimo, kako da pretimo i pritiskamo. Pravnik sam i znam da to nije po zakonu i zato sam podneo prijave – priča Đorđe.

Nismo bili jedini

Dodaje da im je bilo strogo zabranjeno da kažu da zovu iz agencije, već su govorili: „Zovemo iz banke“ ili „Zovemo u ime banke“.

– Rekli su nam da ćemo dobiti otkaz ako građanima kažemo da zovemo iz agencije. S druge strane, operateri koji su najviše zlostavljali građane dobijali su bonuse i mogućnost da napreduju i postanu tim lideri – kaže Đorđe.

Obratio sam se, posle nekog vremena, poslodavcu i ukazao mu na nepravilnosti i nezakonitosti u obuci i radu. To nije imalo nikakvog efekta, jer sam shvatio da je to sistem rada cele firme, a ne samo mog nadređenog. Kasnije sam otkrio da je to praksa brojnih privatnih agencija koje banke angažuju za naplatu potraživanja – priča Đorđe.

Registar podataka

On kaže da su zaposleni u agenciji imali pristup tajnoj računarskoj bazi podataka gde su bila imena svih građana koji duguju banci, i to sa različitim podacima o njima samima, ali i o članovima njihove porodice, prijateljima, kolegama sa posla, komšijama, imovinskom stanju, porodičnim prilikama, zdravlju…

– To je jedinstvena baza podataka koju koriste i druge agencije za naplatu potraživanja. Tu je bilo popisane imovine onih koji duguju, ali i njihovih prijatelja, članova porodice i kolega. Svi operateri koji zovu klijente bili su zaduženi da prikupljaju podatke. Na primer, od čega je neko bolestan i gde se leči. Svi podaci se koriste za pritisak ne samo direktno na dužnika već i na njegovu porodicu, prijatelje, kolege, komšije… Podaci koji se prikupe se centralizuju i koriste se i za nove slučajeve. Sve te podatke smo predavali bankama. U agenciji gde sam radio ima oko 80 zaposlenih. Svaki zaposleni sa ukucavanjem imena i prezimena dužnika može da pristupi svim podacima prikupljenim o njemu. Tako je i u svim drugim privatnim agencijama za naplatu potraživanja – navodi Đorđe.

On kaže da uterivači varaju dužnike kada im kažu da će im banka oprostiti deo duga ako odmah uplate nešto.

– Banka o tome odlučuje tek kada se uplati i često odbije da umanji dug – navodi Đorđe i dodaje da je u praksi bilo da se klijenti gone za dugovanja koja su već platili, kao i da su dugovanja znatno uvećana od stvarnih.

Pritisak učestalim pozivima

On ističe i da su imali i poseban računarski program koji je kontrolisao učestalost poziva građana koji duguju novac bankama.

– Osim pretnjama, klijenti su zlostavljani učestalim pozivima. Maksimalni razmak između dva poziva je bio pet dana. Nadređeni su zahtevali da bude tri dana, a jako često i jedan dan. Neke dužnike smo zvali i više puta dnevno. Kada se neko slomi i počne da plače, imali smo posebno uputstvo da pojačamo pritisak. Pravilo je bilo da se zove najviše sedam puta dnevno, ali je i to kršeno, pa su neki pozivani i više od toga. Pritiskan je ne samo dužnik nego i njegova porodica, prijatelji, kolege, komšije. Tamo gde se proceni da je najosetljiviji. Kada operater ne može da stupi u kontakt sa dužnikom, pozivaju se susedi, rodbina, prijatelji, kolege na poslu, bilo ko. Oni se isto zlostavljaju, sa pretnjama da će se to nastaviti ako ne daju dužnikov broj telefona i ne kažu gde je i traže da mu prenesu pretnje – navodi Đorđe i dodaje da se svi razgovori snimaju, a da se pozvani građani o tome ne obaveštavaju.

On objašnjava da je agencija imala veliki broj mobilnih brojeva da klijenti ne bi prepoznavali brojeve sa kojih ih zovu i da bi se javljali na nepoznat poziv.

Najbolja odbrana od pretnji

– Ukoliko klijent napravi veliku gužvu i pobuni se i podnese prijavu za uznemiravanje, on se briše iz jedinstvenog sistema – objašnjava Đorđe M.

On dodaje da je najbolje odmah tako reagovati jer vas u tajni računarski sistem dužnika upisuju i ako kasnite jedan dan u otplati. On kaže da on nije pristao da preti dužnicima i da sada želi da pomogne svakome ko je ugrožen.

– Kao pravnik, želim da pružim besplatnu pravnu pomoć svakome ko želi da podnese prijavu protiv agencije ili banke. Neka pišu na mejl: tvoja.prava@gmail.com – kaže Đorđe.

(Dnevne.rs/ Izvor:Vuk Z. Cvijić,Blic.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone