EMOTIVNA ISPOVEST LJILJANE JAKŠIĆ: U poznim godinama RODILA ĆERKICU, naišla na osudu i zle komentare

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
glumica
Foto:Printscreen/fejsbuk
Glumica Ljiljana Jakšić naišla je na svakakve komentare kada je u poznim godinama rodila ćerkicu Dariju. Popularna Salveta samohrana je majka, a od Darijinog rođenja naišla je na loše, ali i na izuzetno dobre ljude. O svim izazovima kroz koje je prošla, ali i šta očekuje od budućnosti, Ljiljana je otvoreno progovorila.

Koliko vas čini srećnom vaš posao? Svako veče uveseljavate goste u Skadarliji…

„Nije to samo u Skadarliji, već i dok sam radila u pozorištu, verovali ili ne, i dok sam radila amaterski ovaj posao, sve me je to jako činilo srećnom. Od srednje škole kroz Akademiju i sve do danas ja sam zaljubljena u ovaj posao. Živa radost je za mene bavljenje ovim poslom, od mojih početaka pa sve do danas. Iskusiti pozornicu i momente kada ti je čitav grad pozorište.“

 

A da li vas nekada umori bavljenje ovim poslom?

„Ne, to je za mene velika sreća i to me ispunjava. Šta god mi se desilo u toku dana, šta god čula ili videla, kada dođem u Skadarliju sve probleme zaboravim. Kod kuće se sama šminkam pred nastup i samo to šminkanje i ta priprema je nešto što mene smiruje i što me čisti od svakodnevnih negativnih dešavanja. U miru dođem od kuće do Skadarlije, jer u kolima nemam čak ni radio i onog momenta kada uđem u taj kostim, kada stavim šešir ja počnem da zračim radošću. Mi glumci mnoge situacije moramo da prezupčimo i da sve probleme ostavimo na ulasku u pozorište. Taj trenutak ulaska u kostim je neverovatno čaroban.“

Važite za ženu koja na sve oko sebe gleda sa pozitivne strane, ali i kod vas sigurno postoji nešto što vas plaši ili rastuži?

„Ne volim kada naiđem na ljudsku glupost, na pohlepu, na nefer ponašanje, gramzivost i na borbu po svaku cenu. To su stvari koje me iznerviraju i ponekad reagujem onako kako ne volim. Trudim se da izbegavam takve ljude jer biram samo pozitivno okruženje. Sa rođenjem Darije sam shvatila koliko pakosti i neljudskosti ima u nekima, ali snagu su mi davali svi pozitivni komentari kojih je bilo nebrojivo više.

Pozitivne reakcije su dolazile do mene brzinom svetlosti i tada sam shvatila da smo svi mi u suštini dobri ljudi. Svi su bili voljni da mi pomognu na neki način. Ja sam inače osoba koja ne voli da prima pomoć ili koja nije bila u situaciji, ali kad sam rodila Dariju bila sam u toj situaciji i ta uzajamna povezanost sa ljudima i to da pomogneš nekome bilo je jako važno.“

Susreli ste se i sa negativnim komentarima kako se Darija rodila. Kako ste ih doživljavali i kako ste izlazili na kraj sa njima?

„Bilo mi je smešno. Čudila sam se i samoj sebi govorila: „Bože, oni ne znaju šta govore“. A oni ne shvataju da ne znaju šta čine, jer komentarisati bilo čije postupke i bilo čiji život je neozbiljno i ružno.“

Odakle smelost i hrabrost da se Darija rodi?

„Ljubav, samo ljubav! Ja sam rođena u znaku Škorpije, ali i u znaku ljubavi. Težim ka ljubavi, da je što više dajem, a tako je i dobijem. Trudim se da sve oko mene bude lepo i svaka sitnica koju radim je protkana samo ljubavlju. Moj dom je toliko skroman, a svaki kutak sam opremala sa velikom ljubavlju. On sada obiluje Darijinim igračkama, a moja sestričina kaže da nema potrebe Dariju voditi u igraonicu, jer je moja kuća igraonica. Trudim se da živim ljubav, jer je ona osnov i jedini pravi pokretač.“

 

 

Da li mislite da je pomalo sebično roditi dete u 52.godini života?

„Kada bi čovek znao gde bi pao, on bi seo. Ako bi se dotle išlo u razmišljanju, ljudi ne bi bilo. Isto tako, ja ću se potruditi da ostvarimo izuzetno blizak odnos i da je naučim mnogim stvarima u životu, da nauči da razume ljude oko sebe i njihove postupke i da nauči da je oprost nešto što je mnogo važno. Moraće da razume splet okolnosti i hiljadu razloga zašto ja nisam mogla nju da imam ranije, a jako sam je želela. I važno je naučiti da od onog što imamo napravimo bajku.

Nigde nije idealno i ja sam godinama čekala da mi se stvori idealna situacija kako bi mi se desila porodica i nisam dočekala idealnu situaciju i onda sam se odlučila i potrudila koliko sam god mogla da se rodi Darija i Bog je to dozvolio. Ona je moje najveće blago, radost i jedina prava sreća života.“

Da li biste se opet usudili na to?

„Darija polako postaje devojčurak. Nekako mi je jako brzo porasla, ja bih da je svaki mesec trajao bar tri. U prvom mesecu da se snađem, u drugom da se opustim, a u trećem da se nauživam koliko god mogu. Kada je ona napunila drugu godinu, ja sam tada rekla kako bih volela da imam još jednu bebu. Kako bih ponovo da mogu da ljuljam i mazim i da Darija ima sa kim da se igra. Mislim da je imati troje dece idealno.“

Šta vas plaši u njenom odrastanju, s obzirom na to da je sami odgajate? Sa kojim problemima se najčešće susrećete?

„Trudim se da me ništa ne plaši i da ne razmišljam o dalekoj budućnosti već da izvršavam ono što je trenutno. Borim se da je vaspitavam, da je usmeravam. Bavim se isuviše svakodnevnim aktivnostima tako da nemam vremena da razmišljam o dalekoj budućnosti. Jedino što volim da planiram jeste letovanje. Na leto ćemo opet zajedno ići na more, sada će verovatno naučiti da pliva i to su stvari o kojima razmišljam, a koje su vezane za budućnost. Radujem se tome kada će naučiti da čita, piše…

Jeste se plašili materinstva kada ste ostali u drugom stanju i svega što ono nosi sa sobom?

„Nisam se plašila ni najmanje. Ja sam bila toliko srećna i uzbuđena, skakala sam od sreće kada sam saznala da sam u drugom stanju. Prvo sam vrisnula od sreće, a onda sam zaplakala, pa se smejala. Bila sam u oblacima. Nijednog momenta nisam bila u dilemi da li će sve biti u redu. Vest da sam trudna sam primila kao da sam već rodila dete, za mene je to bilo gotovo, znala sam da će sve proći kako treba. Trudnoća je bila fantastična i ja sam radila sve do osmog meseca.“

 

 

Koliko je Darija svesna vašeg posla? Iako je još mala, da li zna čime se mama bavi?

„Svesna je, ja kada kažem da idem da radim ona kaže: „Mama ide u Skadarliju“. I to se zna, zove se naša bebisiterka i ona sa nestrpljenjem očekuje njen dolazak. Svesna je da mama preuzima uloge, pa se i ona tako igra kada smo nas dve kod kuće. Obavezno preuzmemo neke uloge, evo jutros je predložila da ja budem Snežana, a ona će biti patuljak Uča. Često ulazi u neke likove na trenutak i u tome uživa, ali nisam sigurna da je svesna glume.“

Da li mislite da je pokupila talenat od vas?

„Mislim da ima talenta za pevanje, a što se tiče glume nisam sigurna, mada verujem da će ona biti jedna umetnička duša. Dosta je emotivna i osetljiva. Nikada je nisam udarila i nikada i neću, za nju je dovoljna moja promena glasa i ona odmah reaguje u skladu sa njim. Ja kada samo malo povisim ton ona je već na ivici suza i onda gleda kako će se umiliti, počinje da se mazi i domišljata je, mali manipulant.“

Da li postoji nešto čime biste vi voleli da se Darija bavi kada poraste?

„Postoji! Jako bih volela da uspe da nađe to što je ispunjava i da se uspešno time bavi. Složiću se sa svim što ona izabere, pa iako izabere javni posao tu sam da je podržim, mogu samo da joj ukažem na neke prednosti i mane i da je posavetujem.“

Da li je razmažena s obzirom na to da je jedinica i da ima svu vašu pažnju?

„Maksimalno se trudim da ne bude razmažena. Uz svu ljubav, disciplina je neophodna i za nju će ona u životu biti jako bitna.“

Kako najčešće porovodite zajedno vreme?

„Naš ritual su šetnje vikendom, kao i jutarnja buđenja. Ona traju satima. Darija inače spava u svom krevetu, ali kada otvorimo oči ona dođe u veliki krevet. I onda se nas dve mazimo, smejemo, prepričavamo šta je bilo juče…“

 

(Dnevne.rs/Kurir.rs/Izvor:Puls/D.M.P)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*