EGZORCIZAM: Evo kako izgleda kad ĐAVO NAPADNE čoveka

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
duh
Foto: Dnevne.rs/pixabay
Zašto Bog dopušta Satani da deluje i tako naudi čoveku? Odgovor nije lako dati, ali stručnjaci za egzorcizam i teolozi kažu da Bog dopušta delovanje Zlog kako bi zlo pretvorio u dobro.

Oni otkrivaju i da Satana može da deluje na dva načina – na redovan i izvanredan. Uobičajeno delovanje je delovanje koje je upravljeno protiv svih ljudi, na način da se oni navode na zlo. Ono se očitava u podvrgavanju čoveka napastima, odnosno podsticanju čoveka na greh.

Ali, egzorcista Toma Akvinski kaže da đavo nije uzrok svakom našem grehu.

„Čovek, naime, ne čini uvek greh na đavolov podsticaj – neki gresi su posledica čovekove slobodne volje i slabosti njegovog tela, otkriva Akvinski.

Kad je reč o spoljašnjim uznemiravanjima, to su uznemiravanja koja su iskusili neki od svetaca, ali njima nije trebao egzorcizam, jer SatAna nije imao unutrašnjeg uticaja na njih. Napade su sveci shvatali kao pročišćavanje i prosvećenje, i kao spas za mnoge duše.

1. Uznemiravanje
U ovom slučaju nije reč o Sataninom delovanju na čoveka, nego o njegovom delovanju na pojedina mesta – kuće, stanove, prodavnice, kancelarije i na razne predmete koje ljudi koriste. Zato se često i kaže da neku kuću opseda duh. Čuju se svakakvi neobjašnjivi zvuci, ljudi imaju utisak da im neko hoda po kući, zabeleženo je u mnogim slučajevima i neobjašnjivo lupanje vratima

Takođe, svetla mogu da se pale i gase sama od sebe, predmeti se sami neobjašnjivo prevrću, kvare se uređaji, predmeti mogu da lebde, a mogu se čuti i koraci iako svi ukućani spavaju. Porodice nakon takvih iskustava ne mogu normalno da žive u kući. Egzorcisti u tim slučajevima smatraju da je kuća pod uticajem Satane, zbog bačenog prokletstva na kuću ili pojedini predmet ili da se u toj kući nekada slavio satanski kult. Razlog može biti i nemoralna funkcija kuće u prošlosti, poput prostitucije ili je kuća bila mesto zločina.

Ali, ne mora uvek biti da je kuću opseo zli duh, nego može biti da je neko od ukućana opsednut. Egzorcista svakako mora da otkrije o čemu je reč, ali ne mora da sprovede egzorcizam. Iz iskustava uglednih egzorcista, tada je dovoljno blagosloviti kuću ili u kući održati svetu liturgiju.

duh
Foto: Dnevne.rs/pixabay

2. Đavolje zlostavljanje
Ovde je reč o smetnjama poput bolesti ili nekih drugih fizičkih oštećenja ljudi. Biblija o tome govori, pa tako saznajemo da gluvonemi čovek kojeg je Isus izlečio ili osakaćena žena koju je izlečio nisu bili opsednuti, ali im je zao duh uzrokovao fizičke smetnje. Takođe, pokojni otac Amort navodio je i primer Joba koji takođe nije bio opsednut Satanom, ali je bio oštećen u pogledu dece, zdravlja i imetka.

Monsinjor Bolobanić, baš kao i otac Amort, kaže da su đavoljeva opsednuća retka pojava, ali istovremeno su rašireni uticaji Satane, pre svega, na zdravlje čoveka, čovekovo materijalno stanje, pa i na osećanja. Sveštenici su tada u vrlo zahtevnoj ulozi, jer moraju da razluče da li je zaista reč o uticaju zlog duha ili ne. To nije lako, ali pretežno je reč o slučajevima kada lekari uvide da je čovek zdrav, ali ima sve simptome najgore bolesti. Bolesnik propada naočigled svih, a klinička slika kaže da je zdrav. Tada nastupa sveštenik.

3. Đavolja opsesija
Ovde je zapravo reč o đavoljem napastvovanju, koje najčešće udara na čovekov razum. Čoveka napadaju opsesivne misli koje ne može da kontroliše i kojih se nikako ne može osloboditi. Ima osećaj da gubi razum, postaje podvojena ličnost, depresivan je i sklon samoubistvu. Često imaju i svakodnevne noćne more. Zanimljivo je da u takvim slučajevima psihologija, neurologija, psihijatrija pa čak i parapsihologija ne mogu da objasne takve fenomene. Tada čoveka može da oslobodi saradnja sa sveštenikom.

4. Đavolje opsedanje
Opsedanje je najgori oblik satanskog delovanja. Đavo potpuno pod svoj posed ili vlast uzima telo čoveka, ali ne i dušu. Čovek radi ono što Satana hoće, prisiljava ga da postupa i govori prema njegovoj volji. Opsednuti čovek ne može se tome odupreti i zato nije moralno odgovoran za svoja dela i reči.

Đavolje opsedanje očitava se izvanrednim fenomenima, čovek govori nepoznatim jezicima, čita drugima misli, ima nadljudsku snagu, gaji odbojnost prema svetim predmetima, spomenu svetih imena Isusa Hrista, Bogorodice i drugih svetaca, ali i prema svetim slikama. Odličan primer opet nam donosi Biblija pričom o opsednutom iz Gerase. Ali, treba napomenuti da se u praksi mogu naći različiti slučajevi đavolskih opsedanja, velike su razlike u težini i simptomima.

Otac Amort navodio je da su među svim slučajevima koje je egzorcirao bile samo dve osobe sa potpunom opsednutošću, a one su tokom egzorcizma bile tihe i nepomične. Jedan od najvećih autoriteta među egzorcistima, navodi dalje, kako je ova vrsta opsednutosti poznata i kao „nehotimično opsednuće“. Kaže da su neki egzorcisti proživeli ceo život, a da se nikada nisu sreli sa pravim opsednućem zlim duhom dok se drugi češće susreću sa ovom pojavom.

duh
Foto: Dnevne.rs/pixabay

skustvo egzorcista pokazuje da se Satana često u krizama služi raznim telesnim moćima osobe, pa tako izvija telo, drži ga u vazduhu, čovek je neprirodno snažan, govori nepoznate ili drevne jezike, recituje napamet knjige koje nikad nije pročitao… U najtežim slučajevima, zli duh se oglašava kroz žrtvu, čudnim ili neprirodnim glasom punim mržnje, pa tako opsednuta devojka može da govori glasom starijeg muškaraca.

Danas postoje egzorcisti, ali i teolozi koji ne smatraju da opsednuti čovek ne može da bude moralno odgovoran za svoje postupke. Štaviše, smatraju kada đavo na neko vreme prestane sa ovladavanjem tela (koje nikad ne traje stalno) i kada prođe kriza, iako se žrtva ne seća ničeg što se dogodilo, opsednuti čovek za postupke izvan takvog stanja može biti odgovoran. Ponekad se može misliti da je žrtva između kriza u dobrom stanju, ali to ne znači da zli duh i dalje nema uticaja.

O ovome se vodilo i vodi dosta rasprava, ali prema učenju Crkve, duša koja je u milosti ostaje i dalje u milosti iako je telo zarobljeno zlim duhom. Postoji izuzetak u slučaju kada čovek sam priziva zle duhove u satanističkom obredu, jer zli duh tada biva prisutan i u duši, ne samo telu. Žrtva je tada u stanju trajnog opsednuća. Stoga neki egzorcisti takvo stanje zovu podčinjenošću đavolu, jer je čovek sklopio trajni pakt sa njim.

Egzorcisti navode uroke i proklinjanje kao najgore od svih đavoljih dela, a najgore je kada roditelji proklinju svoju decu ili dede i babe svoju unučad.

Prokletstva su teška, a posebnu težinu imaju u posebnim uslovima, na primer, na dan venčanja. Deci se, stoga, nikada ne smije reći „idi dođavola“, iako to ne misle ozbiljno. Nažalost, zao duh ih sluša.

Majke, budite posebno oprezne i ove reči nemojte nikad izgovoriti. Proklinjanje nanosi patnju drugima putem intervencije zlog duha. Proklinjanje razvrgava brakove, dovodi do poslovnog kraha, izaziva razne bolesti, dovodi do opsednutosti zlim duhom i tako dalje. Mnoštvo je načina na koje čovek može da prokune drugog čoveka, kažu egzorcisti. Reč je najčešće o magijskim formulama ili obredima, a izvodi ih okultista.

Proklinjanje ponekad deluje na žrtvu direktno (kao kada osoba proguta predmet na koji je bačeno prokletstvo), a ponekad indirektno (na primer, posedovanjem predmeta na koje je bačeno prokletstvo). Znakovi koji upućuju na proklinjanje, kažu egzorcisti, obično su hronična depresija i bolest, neplodnost, lom u obitelji, razvrgnuće bračne veze, novčane teškoće, samoubistvo člana porodice ili njegova iznenadna i neprirodna smrt.

Pre nego što demon bude otkriven, đavo radi na izazivanju telesnih i duševnih teškoća zbog kojih se oboleli leči kod lekara, ali uzrok bolesti nikako ne može da se otkrije.

Đavo ni u slučajevima potpune opsednutosti ne deluje bez prestanka. Osoba koja je pod njegovim uticajem može da obavlja svoj posao ili studira, osim u nekim teškim slučajevima poput Ane Lise Mičel, koja je imala velikih problema zbog opsednutosti prilikom studiranja (đavo bi je doveo u stanje ukočenosti, da satima nije mogla da se pomeri, zatim bi na velikoj hladnoći ležala na pdu, izgladnjivao ju je, nije mogla ništa da stavi u usta iako je bila gladna…)

Stručnjaci otkrivaju i da tokom egzorcizma demon čini sve da ne bude otkriven, iako mu to uvek ne uspeva. Većinom biva prepoznat zahvaljujući snazi egzorcizma već pri prvoj molitvi. Ipak, ponekad je potrebno da se postupak ponovi nekoliko puta.

(Dnevne.rs/Stil.kurir.rs /Izvor:24sata.hr)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone