DA LI ŽELITE DA RADITE U FINSKOJ? Prosečna plata je oko 4.000 evra, a evo šta vam je sve potrebno (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
posao
Foto: pixabay /dnevne.rs
Ako nameravate da tražite posao i radite u Finskoj, obično je potrebna boravišna dozvola koja se dobija na osnovu radnog odnosa, a koju vam izdaje njihova država. Plate se kreću od 3.000 do 8.000 evra

Finska je najvišu stopu nezaposlenosti imala početkom devedesetih sa 20%, dok je danas ta vrednost 8,5%. Prema statistikama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, plate u Finskoj su na nivou proseka 33 države članice, ali je zato kraće radno vreme, stopa nezaposlenosti manja, a beneficije za nezaposlene veće.

Iz tog, i mnogih drugih razloga, Finska je privlačna zemlja za nezaposlene iz svih krajeva sveta, jer znaju da se u Finskoj mogu osećati bezbedno, prenosi бука.com.

Postoje velike regionalne razlike između lokalnih tržišta rada u Finskoj. Ruralna Finska nema mnogo radnih mesta. Upražnjena radna mesta su uglavnom na jugu Finske i u velikim urbanima sredinama. Danas je u Finskoj veliki broj poslova zasnovan na stalnom ugovoru. Kratkoročno zapošljavanje u Finskoj je, međutim, postalo često u poslednje vreme, ali ipak ne tako često kao što je slučaj u drugim delovima Evrope.

Ako nameravate da tražite posao i radite u Finskoj, obično je potrebna boravišna dozvola koja se dobija na osnovu radnog odnosa, a koju vam izdaje država Finska. Naravno, za rad do 3 meseca, nije vam potrebna boravišna dozvola.

Biće vam potrebne i dve fotografije, koje su utvrđene finskim propisima. Dimenzije: širina 36 mm, visina 47 cm. Sama glava na ovoj fotografiji mora biti visine od 32-36 mm, na sredini i sa pravim pogledom na kameru. Izraz lica neutralan, usta zatvorena, oči jasno otvorene. Naočare za vid morate skinuti pri fotografisanju. Sama fotografija mora biti neoštećena, bez fleka, savijanja ili ogrebotina.

Zahtev za prvu dozvolu boravka u Finskoj se obično dobija pre ulaska u Finsku. Zahtev za izdavanje ove dozvole se podnosi isključivo lično u ambasadi Finske u vašoj zemlji. Samo u izuzetnim slučajevima se ova dozvola može dobiti tek po ulasku u Finsku i to u policijskoj upravi lokalne zajednice gde će vam biti prebivalište. Zahtev možete poslati i elektronski preko sajta, ali svakako i pored toga morate otići do ambasade i potvrditi vaš identitet, dati otiske i pokažete originalna dokumenta.

Tek nakon toga će se vaš zahtev obrađivati. Ako ste pre dozvole boravka već dobili posao u Finskoj, poslodavac vam mora poslati ugovor, obrazac TEM 0.54 koji ćete priložiti u ambasadi, a na osnovu kog vam mogu izdati dozvolu. Vi popunjavate obrazac OLETY1 a poslodavac TEM 0.54.

Pravo na rad u Finskoj, bez boravišne dozvole je moguće u sledećim slučajevima:

– Ako ste nastavnik, prevodilac, profesionalni umetnik, sportista, sportski sudija, sportski trener, specijalista, sezonski berač i radite na osnovu poziva ili ugovora najviše 90 dana

– Ako ste vođa turističke ture po Finskoj, međunarodni vozač koji prevozi robu iz neke zemlje u Finsku, najviše do 90 dana

– Ako ste mornar koji radi na plovilu sa spiska trgovačkih plovila koja učestvuju u međunarodnom transportu ili plovi između stranih luka.

– Ako ste istraživač i dolazite u Finsku na osnovu sporazuma, radi potrebe naučnog istraživanja, najviše do 90 dana.

– Ako ste stalno zaposleni u kompaniji koja posluje u drugoj EU / EEA zemlji, a vi došli u Finsku da obavljate privremene akvizicije ili kooperantske poslove kao što je navedeno u propisima koji se odnose na slobodu pružanja usluga, najviše do 90 dana.

Diskriminacija je u Finskoj najstrožije zabranjena i zakon zahteva jednak tretman za sve.Poslodavac ne može različito tretirati ljude na osnovu pola, starosti, etničke pripadnosti, seksualne orijentacije, invalidnosti, religija, mišljenja, verovanja, političke aktivnostii bilo čega drugog. Ovaj zakon o diskriminaciji se primenjuje kako pri samom prijemu kandidata u radni odnos, tako i kasnije, u toku radnog odnosa.

Kada u toku traženja posla dobijete informacije o tome kolika je plata u tom sektoru, cifre su obično prikazane u bruto obliku, a onda morate sami izračunati koliko će vam se poreza odbiti i koliko ćete primiti “na ruke”,odnosno neto. Sve o tome imate na OVOM linku.  Tu imate sve objašnjeno i na engleskom, a imate i porez-kalkulator gde možete izračunati sve što vas u vezi sa tim interesuje.

U Finskoj ne postoji univerzalna minimalna zarada već to utvrđuju kolektivni ugovori u samoj firmi. Kada su bolovanja u pitanju, u većini sektora, plate se isplaćuju tokom bolovanja na osnovu važećeg kolektivnog ugovora, a ne zakona. Kolektivni ugovori se sastavljaju na period od 1- 3 godine. Plate se isplaćuju jednom ili dva puta mesečno, ali češće jednom mesečno. Plata se dobija na bankovni račun koji ste dali poslodavcu. Plata se obično daje prvog u mesecu, 15. u mesecu ili poslednjeg četvrtka u mesecu. Od bruto plate izdvajaju se opštinski porez, državni porez i porez na crkvu (1%), ukoliko je zaposleni član crkve. Od novca koji se ubira od plata zaposlenih, a u vidu poreza, novac ide na obrazovanje, socijalnu sigurnost, socijalne i zdravstvene usluge, održavanje, državne organizacije i institucije i na oružane snage.

Iako su porezi značajni deo bruto zarade, neto zarada je sasvim dovoljna za normalan život. Plate u Finskoj se kreću od 3.000 do 8.000 evra. Prosečne su od 4.000 do 4.500 evra.

U Finskoj su minimalna zarada i minimum uslova za rad utvrđeni kolektivnim ugovorom. U ugovoru koji budući zaposleni potpisuju sa poslodavcem, videće kakav se kolektivni ugovor primenjuje u toj firmi. Ako firma nema kolektivni ugovor, zakon o radu i dalje važi. Ako ugovor, koji poslodavac daje novozaposlenom da potpiše, ima gore uslove nego što su uslovi formulisani kolektivnim ugovorom, onda ti uslovi ne važe, već se gledaju samo uslovi iz kolektivnog ugovora.

Skoro svi zaposleni Finci su u nekoj sindikalnoj organizaciji. Postoje dva osnovna sindikata: “Centralna organizacija” i “Konfederacija plaćenih radnika”. Te sindikalne organizacije imaju svoje glavne predstavnike. Zove se Luottamusmies i njemu se obraćate ako imate neki spor ili primedbu na ponašanje poslodavca, a ne možete sami da rešite isti sa njim.

Redovno radno vreme u Finskoj, ne sme da prelazi 8 sati dnevno i 40 sati nedeljno, u periodu od 52 nedelje. Puno radno vreme iznosi od 7,5 do 8 sati dnevno, dok skraćeno radno vreme porazumeva 4 ili 6 sati dnevno. Ako dnevno radno vreme prelazi 6 sati rada, zaposleni imaju pravo sa pauzu od trajanju od najmanje 60 minuta i slobodni su da napuste radno mesto. Radno vreme mora biti usklađeno tako, da svaki zaposleni u toku jedne radne nedelje ima najmanje 35 sati neprekidnog odmora, pri tom, po mogućstvu, ako to opis posla dozvoljava, da to bude i sam dan nedelja. Tokom redovnog radnog vremena, za rad u nedelju, plaća se 100% plate. Regres se plaća 50% od plate.

Poslodavac se sa zaposlenima može, na osnovu kolektivnog ugovora o radu, dogovoriti o fleksibilnom radnom vremenu, koji takođe ne sme prelaziti 40 sati nedeljno. U tom ugovoru se tačno moraju precizirati sve pojedinosti, pa i minimum radnih sati u toku dana. Tada zaposleni može dolaziti na posao u intervalu od 7 do 9 sati pre podne, kako njemu najviše odgovara. Za svaki prekovremeni rad, potrebna je saglasnost zaposlenog. Inače, prekovremeni rad se može ostvariti u granicama do 138 sati u periodu od 4 meseca, ili 250 sati u jednoj kalendarskoj godini. Godišnji odmor za radnike koji su u firmi manje od godinu dana je 24 dana.

Svakako, ako ste dobili posao, morate potpisati ugovor sa poslodavcem. Potpisujete ga samo ako ste pravilno razumeli i prihvatili sve stavke navedene u ugovoru. Ugovor mora da sadrži pun naziv i adresu firme, datum zapošljavanja, dužina probnog rada, zatim ako ste primljeni na određeno vreme, razlog zašto ste primljeni na određeno, kao i datum početka i kraja zaposlenosti, mesto rada, radno vreme koje može biti kokopäivätyö –puno radno vreme ili osa-aikatyö  skraćeno radno vreme, kao i  vuorotyö – smenski rad.  Opis i vrsta posla i radne obaveze, ugovorenu visinu plate, godišnji odmor, kolektivni ugovor koji se primenjuje – Työehtosopimukset.

Sve do dana otkaza, posao se obavlja normalno.Ako zaposleni daje otkaz, on nije dužan da obaveštava poslodavca o razlozima, dok je poslodavac dužan da u pismenoj formi da obrazloženja zašto se odlučio na taj korak.

Kada zaposleni uzima bolovanje zbog bolesti deteta, dete mora imati manje od 10 godina. U roku od 1 do 4 dana najkasnije, zaposleni mora da obavesti poslodavca o uzimanju bolovanja. Trudnice imaju pravo da odu na trudničko bolovanje do 50 dana pre porođaja, ili ranije, ako tako lekar predloži. Porodiljsko odsustvo traje 105 radnih dana. Nakon porodiljskog odsustva, jedan roditelj može dobiti roditeljsko odsustvo kako bi se starao o detetu. Za to vreme prima se roditeljska nadoknada, koja zavisi od plate roditelja. Roditeljstko odsustvo se dobija na 158 radnih dana. Nakon roditeljskog odsustva, jedan roditelj može dobiti odsustvo na osnovu brige o deci, i ona može trajati dok dete ne napuni tri godine, i tokom tog perioda roditelj dobija nadoknadu za brigu o detetu.

Inače, kada su deficitarni poslovi u Finskoj u pitanju, stanje je sledeće. Pre nekoliko godina, došlo je do smene čitavih generacija medicinskih sestara koje su otišle u penziju, i odjednom se stvorila potreba za ogromnim brojem medicinskih sestara. Da bi bio zadovoljen taj ogromni broj radnih mesta, u narednim generacijama bi svako četvrto mlado biće moralo da uči školu za medicinske sestre, ali to je ipak nerealni san jer su mladi Finci više orijentisani za neke druge nauke.

Zbog toga su Finci primorani da za ove potrebe regrutuju medicinske sestre iz inostranstva. Tacno je da je za ovaj posao neophodno znanje finskog jezika, i da to u startu deluje strancima kao otežavajuća okolnost, ali se ipak mnogo njih ipak potrudi i savlada određeni neophodni nivo finskog jezika jer ih ipak tada čeka siguran i za uslove velikog dela sveta, dobro plaćen posao. Za posao medicinskih sestara u Finskoj je naročito potrebno znanje finskog kako bi imali dobru komunikaciju sa pacijentima, jer bi u suprotnom mogli ugoziti zdravje pacijenta.

Pored poslova gde se traže medicinske sestre, traženi su i psiholozi, kuvari, sporski treneri, audiolozi, dadilje, finansijski stručnjaci, babice, dijetetičari, farmaceuti, stomatolozi, softver developeri, stručnjaci za obuku i razvoj, zubotehničari…

Danas je, zahvaljujući EURES mreži za zapošljavanje, mobilnost zaposlenih mnogo veća, jer su sklopu EU zemalja postoji oko 1000 savetnika, pa se tako i u svim finskim gradovima nalaze ovakvi centri gde savetnici pomažu kompanijama da pronađu radnike iz inostranstva, i naravno Fincima koji požele da rade u nekoj drugoj zemlji. Ove kancelarije u Finskoj su izuzetno bitne za ljude iz inostranstva koji traže posao u Finskoj. Finci često organizuju sajmove zapošljavnja u delovima EU, gde je velika nezaposlenost, pa ovakve sajmove najviše održavaju u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj.Naravno, i ostali ljudi iz EU i van EU, mogu preko EURES sajta tražiti poslove u Finskoj.

Na sajtu EURESA, možete napraviti svoj nalog, postaviti svoj CV u nadi da vas neki poslodavac može kontaktirati, OVDE.

Naravno, pošto je u Finskoj neophodno iznajmiti i stan ukoliko dobijete posao o ovoj zemlji, jedan od sajtova gde to možete uraditi je OVDE.

(Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone