ČOVEK KOJI SE ODREKAO PRAVA NA MRŽNJU (POUČNA PRIČA)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
sin
pixabay /dnevne.rs
Dr. Arun Gandhi, unuk Mahatme Gandhija i osnivač M.K. Gandhi instituta za nenasilje, prilikom predavanja koje je održao na univerzitetu u Puerto Ricu, podelio je sledeću priču kao primer ‘nenasilja kod roditeljstva’.

“Imao sam 16 godina i živeo sam s roditeljima na Institutu koji je osnovao moj otac u Južnoj Africi; duboko u unutrašnjosti zemlje, oko 18 milja izvan Durbana, u središtu šećerne plantaže.

Nismo imali komšije, tako da smo se dve sestre i ja uvek radovali odlascima u grad i posetima prijateljima ili odlascima u biskop.

Jednoga dana otac me zamolio da ga odvezem u grad gde se održavala jednodnevna konferencija, na što sam s radošću poskočio. Budući da sam ionako odlazio u grad gde bih bio ceo dan, majka mi je dala listu namirnica koju je trebalo kupiti, a otac me zamolio da se pobrinem za neke tekuće poslove, kao na primer odvesti auto na redovan servis. Kada sam tog jutra odvezao oca, rekao mi je: ‘Nađimo se ovde u 17 sati, i ići ćemo kući zajedno.’

Nakon što sam na brzinu obavio sve zadatke otišao sam ravno u najbliži bioskop. Toliko sam bio zaokupljen dvostrukim filmskim programom u kojem je glavnu ulogu igrao John Wayne da sam zaboravio na vreme. Bilo je već 17,30 kada sam se setio pogledati na sat. Dok sam otišao u servis i preuzeo automobil te odjurio do mesta gde me otac čekao, bilo je već 18 sati.

Zabrinuto me je priupitao: “Gde si do sada?” Bilo me sram reći da sam gledao vestern Johna Waynea te sam odgovorio: “Automobil nije bio gotov, zato sam morao čekati.”

Nisam znao da je on već zvao servis. Kada me je uhvatio u laži rekao mi je: “Nešto nije bilo ispravno u mojem odgoju što ti nije dalo dovoljno samopouzdanja da mi kažeš istinu. Kako bih vidio o čemu se radi, tj. gdje sam pogrešio, umesto da me odvezeš, prepešačiću 18 milja (29 km) do kuće te putem razmišljati o tome.”

Obukao se, obuo cipele i počeo hodati u smeru kuće. Već se bilo smrklo, ceste su bile neosvetljene a put uglavnom nepopločan. Nisam ga mogao tako ostaviti pa sam pet sati i trideset minuta vozio iza njega promatrajući ga kako prolazi agoniju zbog glupe laži koju sam izrekao. Tada sam čvrsto odlučio da nikada više neću lagati.

Često se setim te zgode i pitam se da me kojim slučajem kaznio na način kako mi kažnjavamo svoju decu, bih li uopšte naučio svoju lekciju. Ne verujem da bih. Bio bih kažnjen i malo bih patio te bih ponovo napravio istu stvar.

No, ta lekcija o nenasilju bila je toliko snažna da je ostala sveža u mom sećanju kao da se dogodila juče. To je snaga nenasilja.

“Opraštanje je napuštanje mog prava da te mrzim zbog toga što si me povredio.”

(zena.tvbest.rs/)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone