BALKANSKI HANIBAL LEKTOR USKOR IZLAZI IZ ZATVORA: Boje ga se i čuvari

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
zatvor
Foto: privatna arhiva
Goran Kotaran, „monstrum iz Dubice“, ne kontaktira s „kolegama“ u KPZ Foča, a čuvari imaju naredbu i da pucaju u njega. Plaše ga se svi – osuđenici, čuvari, ljudi koji dolaze u posetu..

Goran Kotaran, serijski ubica iz Dubice u Bosni i Hercegovini, 2006. osuđen je na 16 godina robije, a kaznu izdržava u KPZ Foča, prava je opasnost za sve u svojoj okolini.

Plaše ga se svi redom, od ostalih osuđenika, preko čuvara, do običnih ljudi koji dođu u posetu!

– On je osuđenik na koga stražari posebno motre. Sam je u ćeliji, a zbog bezbednosti ostalih zatvorenika i okolne ćelije su prazne. Gotovo pola hodnika je izolovano zbog njega. “Monstrum iz Dubice”, kako ga zovu, retko kad kontaktira s ostalim zatvorenicima, a stražari koji ga čuvaju maksimalno su oprezni i spremni na sve. Imaju naredbu da, ukoliko bilo šta pokuša, pucaju u njega! Zatvorenici pričaju da su ubistva za koja je osuđen samo deo onoga što je učinio. Pored pomenutog nadimka, neki zatvorenici ga zovu i Hanibal Lektor – rekao je naš izvor iz zatvora u Foči.

Goranov otac Dušan Kotaran poznat je svojevremno kao jedan od dubičkih šefova podzemlja za čije se ime nezvanično vezuje čak i trgovina belim robljem. Sumnja se da je zbog toga i ubijen u decembru 1999. u kafani u Dubici, a ubistvu je prisustvovao i sin Goran.

Nakon očeve smrti, on je otišao u Švedsku, s nepunih 17 godina, kod majke. Tamo je počinio dva ubistva, ali je posle psihijatrijskih pregleda deportovan u BiH s dijagnozom mentalno bolesne osobe.

Printskrin: Youtube/Фоча Србиње
Foto:Printskrin: Youtube/Фоча Србиње

– Očekivao sam da će me po povratku u BiH neko sprovesti na lečenje u psihijatrijsku bolnicu, ali umesto toga policajac me odvezao kući i niko se više nije pojavljivao – izjavio je svojevremeno Kotaran.

Pošto nije hospitalizovan, o njegovom stanju i ponašanju je svedočila njegova baka Stana. Ona je navela da je nakon povratka njen unuk širio strah po celom mestu.

– Nije hteo u bolnicu, pa sam ga morala služiti, čak i onda kada sam operisala žuč. Često je menjao raspoloženje i bojala sam ga se. Ljudima iz komšiluka zabranio je da dolaze, na mene je vikao, a razbio mi je televizor i telefon. Nije prezao ni od čega – izjavila je baka Stana nakon hapšenja unuka.

To se i potvrdilo u junu 2006, kada je Goran zajedno sa svoja dva polubrata po majci, Miroslavom Gligićem (30) i Borislavom Dabićem (24), uhapšen zbog sumnje da je zadavio Predraga Vrbana (31), zvanog Pedi Lopov, i Seada Kanurića (49), zvanog Stevo Mucavi, te da je njihova tela sakrio u svom kokošinjcu. Ovu trojku je u Kozarskoj Dubici tada hapsila četa od sto policajaca.

Posle hapšenja Kotarana i njegove polubraće, policija Republike Srpske je pretresla Kotaranovu kuću, u kojoj su pronađena dva puškomitraljeza, dve automatske puške, dve zolje, tri bombe, više pištolja, hladno oružje, uređaji za noćno osmatranje, alat kojim su zakopana tela Kanurića i Vrbana, njegovih žrtava, kao i 490 tableta ekstazija i špricevi za intravensko korišćenje narkotika.

Kada je izrečena presuda, Kotaran je izrazio samo jednu želju – da se podvrgne novom psihijatrijskom veštačenju i to s psihijatrom s kojim bi mogao da komunicira.

– Ja sam bolesna osoba i ako mi u narednih 16 godina u zatvoru omoguće lečenje, na slobodu ću izaći normalan – rekao je Kotoran.

Printskrin: Youtube/Фоча Србиње
Foto:Printskrin: Youtube/Фоча Србиње

Prilikom izricanja presude sudija je pročitao da je “jasno i nedovosmisleno utvrđeno da optuženom ne treba mnogo da bi izvršio ubistvo”.

Kotoran je, međutim, za sebe na suđenju rekao da je bio normalna osoba sve dok mu pred njegovim očima nisu ubili oca.

– Od tog trenutka ja više nisam isti – rekao je on i dodao da “živi za trenutak kada će se sresti s ubicom oca”. Dok taj trenutak ne doživi, provešće još devet godina u zatvoru u Foči.

Inače, ova ustanova važi za najveću i najbezbedniju tog tipa u Bosni i Hercegovini, a bio je čuven i u vreme stare Jugoslavije, kao jedan od “najtežih” zatvora na Balkanu.

Želeći da saznamo nešto više o Kotoranu, kontaktirali smo sa čelnicima ove ustanove. Međutim, u Upravi ove ustanove nam je rečeno da ne smeju da daju izjave za medije bez odobrenja Ministarstva pravde Republike Srpske.

U kabinetu ministarke Gorane Zlatković nam je sopšteno da pošaljemo zvaničan zahtev i da ćemo nakon toga dobiti sve potrebne informacije o ovom zatvoreniku.

Međutim, nakon nekoliko dana, uprkos uredno poslatom zahtevu i obećanjima da ćemo dobiti informacije, portparol ovog ministarstva Sanja Džombić nas je obavestila da je naš zahtev odbijen i da nisu u mogućnosti da čelnicima KPZ Foča dozvole saopštavanje informacija o Goranu Kotoranu, ne obrazloživši tu odluku.

(Dnevne.rs /Izvor:Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*