AUTOMEHANIČAR ĐORĐE je sve MUŠTERIJE po delove slao na ISTO MESTO: A tamo ih je čekalo OGROMNO iznenađenje!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
prica
Foto: pixabay
Mušterije su ga volele, jer bi uvek sa njima posle dobro obavljenog posla seo, popio kafu i čašicu rakije, a onda bi se usput dotakli raznoraznih tema, od politike do socijalnih problema

Priče o raznim misterijama i urbane legende oduvek su nam privlačile pažnju, a naročito one koje su se dogodile u našem kraju. Jedna od njih je svakako i čuvena priča o poznatom beogradskom automehaničaru Đorđu P. s kraja 80-ih godina prošlog veka.

Priču ćemo vam preneti sa naznakom da čim zadovoljimo osnovne sopstvene potrebe, na red dolazi naš ljubimac na četiri točka… Naravno, ukoliko ga imamo.

U brigu spadaju, razume se, delovi, tehnički pregledi i naravno glancanje, a sve to ne bi bilo moguće bez automehaničara.

Jedna od poznatijih automehaničarskih radnji u Beogradu s kraja 80-tih godina nalazila se na opštini Voždovac koju je vodio Đorđe P. Automobili su mu bili prava strast i ne postoji kvar koji on nije mogao da popravi, naročito kada se radilo o četvorotočkašima starije proizvodnje.

Mušterije su ga volele, jer bi uvek sa njima posle dobro obavljenog posla seo, popio kafu i čašicu rakije, a usput bi se dotakli raznoraznih tema, od politike do socijalnih problema.

Bilo je to ono vreme kada se Jugoslavija iz socijalizma okretala modernizaciji društva, a samim tim i novim tehnologijama.

U našoj prestonici tada su masovno počeli da se uvoze automobili stranih proizvođača, a prava pomama i atrakcija bili su – japanski automobili!

Međutim, sa dolaskom novih automobila bilo je potrebno obezbediti sve uslove da se isti servisiraju u oficijalnim servisima, ali i obezbediti delove za njihovu popravku, ukoliko bi zatrebalo.

Tadašnji vlasnici japanskih automobila imali su dosta poteškoća kada je trebalo nešto da im se popravi, objasni kako funkcioniše, ili pak, kaže koji je najbolji način da se njihovo vozilo održava kako bi što duže trajalo.

Prvu pomoć i savet tražili su od Đorđa čije stalne mušterije nisu posedovale automobile japanske proizvodnje, ali jesu njihovi prijatelji i rođaci.

Jednom se polomio retrovizor, drugome je otpala brava, trećem je “štucao” auspuh, četvrtom curelo ulje i svi su dolazili kod njega da ga pitaju gde mogu kupiti delove kako bi im četvorotočkaši bili popravljeni.

Đorđe, pored toga što je bio veliki pobornik domaćih proizvoda, pa i automobila, bio je i veliki šaljivdžija. Naravno, nije nikom zamerao što je vozio automobile strane proizvodnje, ali nije mario ni da se malo našali.

Naime, kada bi došli u njegovu automehaničarsku radnju da ga pitaju gde mogu nabaviti deo za svog “japanca” on im je odgovarao: “Imate u radnji, odmah preko puta Železničke stanice“.

“Stvarno!” – sa oduševljenjem bi upitale mušterije. “Da, imate radnju u kojoj se prodaju svi potrebni delovi za automobile japanske proizvodnje” – odgovorio bi im Đorđe.

Oduševljeno su izlazili iz radnje, zahvaljujući mu se i bukvalno trčali da što pre pronađu tu radnju kod Železničke stanice. Tražili su, ali bezuspešno… Obilazili sve okolne ulice, ali opet – bez uspeha – radnje jednostavno nije bilo!

Vraćali su se zadihani u Đorđevu radnju sa pitanjem da još jednom provere gde se tačno radnja nalazi i da im opet bolje objasni kako da dođu do nje. Odgovorio bi im da se nalazi preko puta Železničke stanice, kao što im je i rekao. Oni su mu objašnjavali da su tražili svuda, u svim okolnim ulicama, ali bezuspešno.

“Jeste li sigurni da se nalazi baš preko puta Železničke stanice?” – upitale bi mušterije.

“Da, ali u Tokiju” – uzvratio je naposletku Đorđe.

Lica bi im se u tom trenutku sledila, nisu mogli da veruju šta čuju. Na pitanje zašto ih je nasamario, on bi im odgovarao: “Pa, samo sam želeo da se našalim malo sa vama.”.

Zbunjeno bi ga pogledali, a onda bi im blagi osmeh ozario lice, jer kako se naljutiti na jednog tako dobrog čoveka kao što je bio Đorđe.

Iz ove priče, možemo izvući jednu važnu pouku, a to je, da je najveći uspeh u životu kada neko kaže za vas da ste dobar čovek, jer samo tako iza vas mogu ostati dobra dela i ljudi će vas ceniti.

Pozivamo vas da u komentarima podelite sa nama urbane legende, koje ste vi imali prilike da čujete.

(Dnevne.rs /Izvor: S. K. /Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone