Aleksandar Knežević Knele pre 24 godine predvideo nešto, što se NAŽALOST danas ostvaruje

asvalt
Foto: Printscreen/youtube
Žele dušmani da nas satru. Ali, tu neće biti kraj – rekao je vitez beogradskog podzemlja

Mnogi su posle njega stradali na isti način, ali je retko ko živeo i doživeo stvari kao najmlađi heroj beogradskog podzemlja. Ubijen je u oktobru 1992. godine, a samo dva meseca pre toga, Aleksandar Knežević Knele izrekao je proročanstvo koje je posle njegove smrti počelo da se ostvaruje.

Njegovo ubistvo označilo je početak krvave serije ubistava na beogradskom asfaltu, ali se Knele potrudio da pre toga ostavi dubok trag. Otkrivamo njegovo, do sada nepoznato, proročanstvo, koje je najavilo njegovu ličnu tragediju, ali i onu širih razmera.

– Bilo je kasno popodne leta 1992. godine, građanski rat je počeo u Jugoslaviji. Slovenija se već otcepila mirnim putem,  Hrtvatska takođe, a čekalo se šta će biti sa Bosnom. Tog dana je bilo loše vreme, oblačno, ali nas nekoliko klinaca iz kraja, od 17,18 godina, otišlo je na bazen Košutnjak. Nije bio otvoren tog dana, ali znali smo čuvare, pa su nas pustili da se kupamo – priča nam posle 24 godine jedan od momaka koji je tog dana bio na bazenu sa Kneletom.

Zatvoren bazen, naravno, nije bio prepreka ni za opakog momka beogradskog asfalta.

– Posle nekog vremena videli smo troje ljudi kako nam se približava. Jedan od njih bio je Knele. Došao je sa drugom i njegovom devojkom. “Kakva je voda momci?”, pitao nas je najnormalnije, a onda je skinuo majicu da ispliva nekoliko dužina.

Naravno, prethodno je skinuo pet zlatnih lanaca sa vrata čija je vrednost bila oko 80.000 maraka i ostavio ih pored na peškir, a pištolj je gurnuo ispod majice.

– Iako smo ga znali samo iz priča, shvatili smo posle pet minuta da je sasvim normalan momak, da nema bojazni da će nam nauditi jer ne pripadamo tom kriminalnom miljeu koji ga se plašio. Bez problema nam je dozvolio da uzmemo njegove lance sa peškira i da ih razgledamo – priseća se naš sagovornik.

U jednom trenutku, drug sa kojim je došao rekao mi je da požuri i da izađe iz bazena da ne naiđu dušmani – tako su zvali neprijatelje 90-ih.

– Knele je, onako sa osmehom, dobacio: “Ma nema frke, samo mi dobaci pištolj, pucam ja i iz vode” – priseća se svedok jednog od poslednjih dana života Aleksandra Kneževića.

Posle nekog vremena, kada je izašao iz bazena, nekako je započela priča oko dešavanja u Jugoslaviji.

– Veliko s***e nam se sprema, otišla je Slovenija i Hrvatska, sad će i Bosna. Žele dušmani da nas satru. Ali, tu neće biti kraj. Njihova želja je da nas svedu na Beogradski pašaluk, kao u doba Turaka. Jer, posle svih ovih, na redu je odvajanje Vojvodine i Kosova – ispričao je Knele, dok su ga klinci gledali belo, ne shvatajući o čemu priča.

Likvidiran je dva meseca kasnije, 28. oktobra 1992, u čuvenom apartmanu 331 hotela “Hajat”. Imao je samo 21 godinu. Očigledno dovoljno da zna stvari koje većina tad nije mogla ni da nasluti.

Predosećajući kakva se oluja sprema, u godinama kada su se glave gubile zbog mrkog pogleda, izrekao je čuvenu rečenicu:

– Bolje da živim jedan dan kao čovek, nego ceo život kao bednik.

(Dnevne.rs /Izvor:J.S/D.S,Telegraf.rs)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*