SPOMINJEMO GA SVAKODNEVNO: Sve što morate da znate o holesterolu! (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
zdravlje
Postoje dve vrste holesterola – onaj koji jedemo i onaj koji nam je u krvi

Holesterol je jedna od onih reči kojima svi baratamo gotovo svakodnevno. Ali, da li znamo zapravo o čemu se radi i kako on utiče na naše zdravlje?

1. Holesterol se nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla

Postoje dve vrste holesterola – onaj koji jedemo i onaj koji nam je u krvi. Holesterol koji jedemo nalazi se isključivo u namirnicama životinjskog porekla. Životinje proizvode holesterol dok ga biljke nemaju, pa kad kupujete puter od kikirikija na kojem piše da u njemu nema holesterola, to nije zato što je fabrički odstranjen, već ga nije ni bilo.

2. Holesterol je neizmerno važan za zdravlje

Čak i vegetarijanci i vegani imaju holesterol u telu. Proizvodi ga naša jetra, a neophodan je za nekoliko ključnih stvari u našem telu – stvaranje hormona i vitamina D, kao i materija koje pomažu kod probave.

Iako ne možemo da živimo bez holesterola, kad je u pitanju ishrana, nije ni približno važan kao vitamin C ili kalijum, zato što sami proizvodimo sav holesterol koji nam treba.

3. Dobar i loš holesterol u krvi

Dobar holesterol (HDL) zapravo je lipoprotein koji odnosi holesterol iz arterija natrag u jetru, dok je ono što se naziva lošim holesterolom isti (LDL) lipoprotein, ali on donosi holesterol u naše krvne sudove.

Preterano nakupljanje holesterola u arterijama može čak da dovede do začepljenja, a zatim i do upale koja može da rezultuje srčanim ili moždanim udarom. Jedan odsto veća količina holesterola u krvi povećava mogućnost za srčano oboljenje za dva odsto.

4. Holesterol koji jedemo nema nikakav uticaj na holesterol u krvi

Dok se pre smatralo da konzumiranje hrane s velikom količinom holesterola povećava nivo holesterola u krvi, nova otkrića pokazuju da to nije istina. Na primer, ranije prehrambene smernice za Amerikance nisu preporučivale veći unos holesterola od 300 miligrama dnevno (otprilike dva jaja).

Nove smernice su mnogo jednostavnije – holesterol u hrani više se ne smatra opasnim u velikim količinama.

5. Svejedno treba da pazite šta jedete

Neki ljudi bi iz ovoga mogli da izvuku pogrešan zaključak, a to je da sada mogu da jedu koliko god žele i šta god žele. Ali holesterol u krvi i te kako ima veze s namirnicama poput sira. Nedavno se tako utvrdilo da unos zasićenih masnoća nije povezan sa smanjenjem opasnosti od srčanih bolesti. Problem je zapravo više u tome kad se osoba odluči na ishranu s malo zasićenih masnoća, pa je u većem delu zameni nečim što je bogato ugljenim hidratima.

Takva ishrana dovodi do smanjenja „dobrog“ holesterola u krvi, a povećava količinu triglicerida (vrsta masnoće u krvi). Očigledno se radi o lošoj kombinaciji.

Ako baš želite da smanjite unos zasićenih masnoća, zamenite ih puterom od badema, avokadom ili maslinovim uljem, jer su to namirnice koje smanjuju rizik od srčanih bolesti.

Glavna stavka novih smernica za ishranu su – jedite manje šećera i prerađene hrane, a više povrća, voća, sočiva i pasulja. Ukratko, kombinujte izvor holesterola s povrćem.

(tportal.hr)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone