RAK POLAKO BIRA SVOJU ŽRTVU: Zbog čega je obolela Mikina žena, a ne on pijanica i pušač?

plač
Foto: Dnevne.rs/pixabay
Zašto neki ljudi obole od raka, a drugi ne? Da li je u pitanju loša sreća ili nešto treće?

Najveća količina sredstava u svetu usmerena u medicinske studije odlazi na istraživanje raka, trećeg najčešćeg uzročnika smrti na svetu. Od nečeg se mora umreti, ali generalni stav je kako je znatno bolje umreti od srčanog ili moždanog udara, nego raka.

Koja je razlika? Svjesnost postojanja raka i tradicionalne terapije koje se primenjuju produžavaju agoniju ove bolesti u proseku na dve godine, dve godine ispunjene nadom i idejom da se smrt može i trebala bi sprečiti. Ali, naučnici, za razliku od farmaceuta, sve češće postavljaju pitanje, a ne odgovor na temu raka koje može otkriti puno toga čega nismo svesni – a to je zašto svi nemamo rak, odnosno zašto ga samo neki dobiju?

 

Moglo bi se reći kako je naš organizam bukvalno preplavljen smrću. Kosa, nokti, spoljni sloj kože – sve su to mrtve stvari koje svake nedelje gubimo, odbacujem i nestaju – oko 80 posto čestica u zatvorenim prostorima koje se presijavaju na suncu zapravo su mrtve ćelija kože ljudi. Ipak, većina tela se sastoji od živih tvari, poput biološke pšenice koja spaljuje hranu za energiju potrebno za disanje i kretanje, grejanje i razmišljanje.

Ćelije organizma su vrlo aktivne i zaposlene deljenjem miliona puta svakog dana. Fascinantan je to proces replikacije instrukcija – DNK za svaku ćeliju kćeri zahteva kopiranje identičnog lanca tri milijarde nukleotida.

U svemu tome, naša tela ipak nisu savršena. Svaki put kad se ćelija podeli, enzimi koji sudeluju u sintezi u proseku naprave čak oko 120 hiljada greški. Puno ili malo, sasvim je nebitno, sve dok se ne dogodi ključna greška koja deluje kao okidač raka zahvaljujući abnormalnom radu ćelije, rastu te neprekidnom dupliciranju. Takva ćelija ignoriše signale da prestane te stimuliše telo da je opskrbljuje krvi kako bi još rasla. Tada se takva ćelija beskonačno razmnožava, odnosno rak širi po telu.

Naravno, ključno je i o kojem se tipu raka, odnosno greški radi, jer kod jednih to ide brže, a kod drugih sporije – ukupno postoji čak njih 200 različitih.

Oboje puše, ali samo je jedan dobio rak

Svi su čuli ili poznaju nekog ko je po svoj prilici trebao dobiti rak – komšija Pero koji je pušio tri kutije cigareta na dan, tetka koja je ceo život gojazhna i uz to pije, biznismen koji ne jede ništa pre pet popodne osim vlastitog stresa, primera je bezbroj i često ih koristimo za izgovor nastavljanja s vlastitim lošim navikama.

Priča poprima dublju dimenziju kad oboli od raka u 50-oj žena komšije Pere koja nikad nije pušila, pila, ili bila debela… Sve i da je pušila, zašto je ona dobila rak, a Pero nije? Krajnja se istina ipak skriva u našim genima, a ne stilu života. Posmatrajući dugogodišnje pušače, naučnici su otkrili kako je svima zajednička varijacija pojedinih gena, a njih su prikladno nazvali “genima dugovečnosti”.

“Otkrili smo niz genetskih markera koji podstiču dugovečnost, a ti isti geni mogu se naći kod ljudi koji su doživeli duboku starost. Oni funkcionišu tako da podstiču ćelije na brži oporavak od negativnih bio-hemijskih uticaja,” objašnjava profesor Morgan Levin.

To se smatra i evolucijskom mutacijom, a sretnici koji su nasledili te gene imaju tek 11 posto verovatnosti da će ikad u životu dobiti rak, dok je kod ostalih verovatnost od 40 do 60 posto.

 

Pet stvari koji definitivno povećavaju rizik takvih grešaka

Uprkos dobroj ili lošoj genetici, opet postoje slučajevi koji se ne uklapaju u kalup, a to su upravo oni uzrokovani vanjskim faktorima. Uopšteno, postoje njih pet koji su neosporni uzročnici nastanka mutacija, pa samim time i raka.

Preterano sunčanje, naročito u mlađoj životnoj dobi

Pušenje

Debljina

Hormonske terapije/izloženost zračenjima

Konzumiranje prerađene hrane/unos premalo vlakana.

(Dnevne.rs/Stil.Kurir.rs/Izvor:express.hr)

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*