PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA: MOŽDANI UDAR sve više postaje bolest mladih u Srbiji

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
skener-glave
Foto: Dnevne.rs
MOŽDANI udar kod 19-godišnje devojke, koju su lekari Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ uspeli da spasu, još jedan je primer, nažalost, da šlog više nije samo bolest starih. Iako je smrtnost od ove bolesti i u Srbiji, gde moždani udar svake godine pogodi više od 25.000 ljudi, smanjena stručnjake zabrinjava činjenica da šlog sve češće pogađa mlade ljude i što je svaki peti oboleli mlađi od 40 godina!

Na tu alarmantnu činjenicu upozoravaju i povodom Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, koji se obeležava danas.

– Nažalost, sve je više i onih kojima se šlog javlja kao prvi simptom aritmije, zbog čega je neophodno da se neurolozi i kardiolozi udruže u borbi protiv ove bolesti – rekao je dr Milan Savić, direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“, gde je 20. oktobra održan stručni skup stručnjaka iz oblasti kardiologije i neurologije pod nazivom „Kako sprečiti i lečiti šlog?“

Specijalna bolnica „Sveti Sava“ jedina je medicinska ustanova u Srbiji specijalizovana za lečenje moždanog udara, koja godišnje zbrine do 7.000 pacijenata.

– Skoro svaki peti moždani udar u Srbiji izazvan je atrijalnom fibrilacijom, najčešćom vrstom aritmije, pa je stoga lečenje aritmije jedan način prevencije nastanka moždanog udara – rekao je dr Dejan Vukajlović, kardiolog i načelnik Odeljenja za elektrofiziologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.

Osim krvotokom, srce i mozak su povezani i moždanim udarom, jer krvni ugrušak koji se zbog aritmije stvara u srcu neretko dolazi do mozga gde izaziva šlog. Međutim, danas postoje protokoli koji mogu da izleče aritmiju i preduprede moguće moždane udare. Osim toga, u primeni su i procedure, poput trombektomije i trombolitičke terapije, koje uspešno uklanjaju krvne ugruške pre nego što izazovu šlog.

Iako je pre 10 godina moždani udar važio za bolest koja pogađa samo starije stanovništvo, danas se on neretko dešava i mlađim, pa čak i tinejdžerima.

Pokazalo se da je aritmija, odnosno atrijalna fibrilacija jedan od čestih uzroka moždanog udara. Procenjuje se da u Srbiji od ove vrste aritmije pati oko 70.000 ljudi.

Svi su oni u rizičnoj grupi za pojavu ishemijskog moždanog udara, jer krvni ugrušak koji se zbog atrijalne fibrilacije stvara u srcu neretko dolazi do mozga i izaziva njegovu blokadu.

Nažalost, ovu vrstu poremećaja srčanog ritma kod određenog broja pacijenata nije lako dijagnostikovati upotrebom holtera i EKG nalaza, naročito u onim slučajevima kada ne pokazuje simptome.

– Asimptomatsku ili tihu atrijalnu fibrilaciju moguće je dokazati samo injekcionom ugradnjom implanta u predelu grudi – kaže profesor dr Goran Milašinović, kardiolog Kliničkog centra Srbije. – Ovi minijaturni aparati savremene tehnologije dostupni su o trošku RFZO, ali je potrebna edukacija lekara za njihovu primenu i ugradnju.

(Dnevne.rs /Izvor:I. K, Novosti.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone