OTVORENE PRELOME NIKADA NE TREBA UŠIVATI: Roditelji, ovo treba da radite ako vam dete slomi neki deo tela (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
ruka
Foto ilustracija: Dnevne.rs / pixabay
Ukoliko roditelj ne želi da dete ostaje u bolnici, neophodno je da potpiše papir da dete na njegovu odgovornost napušta bolnicu, što zbog svoje zaštite, što zbog zaštite lekara

Slučaj dečaka Radenka Nikodinovića koji je igrajući se na toboganu slomio ruku, a nakon nekoliko dana preminuo digao je celu Srbiju na noge. U Loznici traže pravdu za nesrećnog dečaka, prozori na lozničkoj bolnici su dan posle Radenkove smrti razbijeni, a njegovi roditelji su neutešni i nemi od bola.

Budući da su prelomi kod dece sve češća pojava, koju roditelji sve više smatraju normalnom, a lekari rutinskim intervencijom, potrebno je naznačiti koji su to koraci koji bi svaki roditelj trebalo da zna ako mu dete slomi neki deo tela.

Prvo i najvažnije jeste da se dete odmah odvede kod lekara, gde će ortoped u zavisnosti od vrste povrede, da li je u pitanju otvoren ili zatvoren prelom raditi imobilizaciju (koja se kod nas najčešće vrši stavljanjem gipsanih šina) ili će pristupiti operaciji. Kod operativnih zahvata se podrazumeva zadržavanje u bolnici, ali takođe smatram i savetujem da je i kod imobilizacije potrebno zadržati dete radi opservacije. Često kod preloma dolazi do otoka, hematoma i sekundarnih komplikacija zbog čega dete treba neprestano posmatrati – kaže naš sagovornik ortoped, Slobodan Slavković.

tuga
Foto ilustracija: Dnevne.rs /pixabay

Kako reagovati kod otvorenih, a kako kod zatvorenih preloma

On dalje navodi da kod otvorenih preloma posebno treba voditi računa o sledećim stvarima.Otvoreni prelom nikada ne treba zatvarati i ušivati, jer je svaka otvorena rana kontaminirana. Ako je zatvorena vrlo lako može doći do bakterijske infekcije koja može biti i smrtonosna.

Rana se obrađuje, daju se antibiotici kojim se sprečava pojava embolije, zatim se previja. Dete se zadržava nekoliko dana u bolnici, da bi se pratilo stanje, a zatim se uz saglasnost roditelja i lekara pušta kući uz određenu terapiju – navodi doktor Slavković.

Kod zatvorenih preloma je malo drugačija procedura, radi se rentgen, identifikuje se tip preloma. Radi se imobilizacija, stavlja se gips i zadržava se u bolnici radi praćenja. Ukoliko je prelom zatvorenog tipa, a ipak nestabilan, onda se pristupa operaciji.

Naš sagovornik navodi da se u prvih šest sati vide nus-pojave preloma. Najčešći simptomi su otok, pomodreli deo tela gde je došlo do preloma, poremećaj cirkulacije, a jasan simptom je i povišena temperatura.

Ukoliko roditelj ne želi da dete ostaje u bolnici, neophodno je da potpiše papir da dete na odgovornost roditelja napušta bolnicu, što zbog svoje zaštite, što zbog zaštite lekara.

Anaerobne bakterije  – najopasnije

– Najopasnije posledice neadekvatnog tretmana preloma je pojava anaerobnih bakterija, koje su vrlo opasne, a neretko se završavaju i smrtnim ishodom. Situaciju je moguće iskontrolisati u prvim satima, a posle je već kasno. Potrebno je hitno intervenisati, ukoliko rana ostane zapuštena i veoma dugo bez kiseonika, dolazi do gasne gangrene koja može biti kobna – kaže doktor Slavković, i dodaje da doktori vrlo često kada nastupi gangrena rade amputaciju bez saglasnosti roditelja, da bi se sačuvao život.

Kod dece su najčešći prelomi prevojnih delova tela, nadlaktice, podlaktice, kolena… Sve mogu biti komplikovane kada je dete u pitanju, a 1-2 slučaja godišnje završi smrtnim ishodom.

(Dnevne.rs /Izvor: I.Lazić, Telegraf)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone